Рођена јануара 1951. године у Београду, завршила Другу београдску гимназију, потом са Филолошког факултета у Београду прешла на Московски државни универзитет “М. В. Ломоносов” и завршила га 1976. године, добивши тзв. “црвену диплому” за одличан успех (просек оцена 4,9 од могућих 5).
Досад објављени преводи књига са руског језика:
- Споменик Владимира Турбина (Нолит, Београд, 2001),
- Слом руског комунизма Александра Зиновјева (БИГЗ, Београд, 2003),
- Бајке о речним вилама и сврачје бајке Алексеја Толстоја (Бонарт, Нова Пазова, 2003),
- Основи геополитике Александра Дугина са сином Петром, књиге 1 и 2 (Екопрес, Зрењанин, 2004),
- Вукодав (препеви песама и преглед сестриног превода) Марије Семјонове (књиге 1, 2 и 3) (Лагуна, Београд, 2004, 2006, 2007); за превод са сестром Ружицом добила награду Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ из Београда,
- Азбука Хермеса Трисмегистоса или Молекуларни тајнопис мишљења Генадија Дљасина (Zepter Book World, Београд, 2007),
- Манипулација свешћу Сергеја Кара-Мурзе (Преводилачка радионица Росић и Никола Пашић, књиге 1 и 2, Београд, 2008), (Весна инфо д.о.о. и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2011), (Информатика ад. и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2022)
- Геополитика постмодерне (осврти на геополитику XXI века) Александра Дугина (Преводилачка радионица Росић и Никола Пашић, Београд, 2009),
- Валкира (Онај кога увек чекам) (са приповеткама Хроми ковач, Бајач и Лабудови одлећу) Марије Семјонове (Двери српске и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2009),
- Касандрин пут или Пустоловине с макаронама Јулије Вознесенске (Двери српске и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2009), (друго издање: Catena mundi и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2015; треће издање: Талија, Ниш, 2025)
- Моје посмртне пустоловине Јулије Вознесенске (Мирослав и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2013; друго издање: Талија, Ниш, 2025)
- Мач мртвих Марије Семјонове и Андреја Константинова (Мирослав и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2013),
- Четврта политичка теорија Александра Дугина (Мир Publishing, Београд, 2013),
- Порекло Словена. Осврти на ДНК-генеалогију Анатолија Кљосова (Мирослав, Београд, 2013),
- Ланселотово ходочашће Јулије Вознесенске (Catena mundi и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2015; друго издање: Талија, Ниш, 2025)
- Демонтажа народа Сергеја Кара-Мурзе (Информатика а.д., Преводилачка радионица Росић, Београд, 2015),
- Породична лоза председника Русије В. В. Путина Александра Путина (Информатика а.д., Никола Јовановић, Београд, 2017),
- Стаљин. Енциклопедија Владимира Суходејева (преглед превода и препеви песама) (Информатика а.д., Београд, 2017),
- Јулијана или Игра киднаповања Јулије Вознесенске (Манастир Свете Тројице, Бјеле воде код Љубовије, Удружење „Флавијан“, Љубовија, Београд, 2021)
- Руски Китај: извоз цивилизације (мултидисциплинарна истраживања) Андреја Тјуњајева (Мирослав и Преводилачка радионица Росић, Београд, 2023)
- Успомене помоћника обер-прокурора Св. Синода кнеза Николаја Д. Жевахова, том 1 (септембар 1915 – март 1917) (Талија, Ниш, 2024)
Важнији објављени преводи:
Зборник Матице српске за славистику бр. 34 (Нови Сад, 1988): “Књижевна мистификација А.С. Пушкина” (поглавље дипломског рада)
Летопис Матице српске, јул-август 2004. (Нови Сад): ОГЛЕДИ: Владимир Турбин, О Бахтину; РАЗГОВОР: Владимир Турбин, Интервју са самим собом
Више превода објављено у часописима “Српско огледало“, “Двери српске”, “Истина“,
“Смисао” бр. 13/14, септембар 2001. (др Генадиј Зјуганов: Глобализација – излаз или ћорсокак), „Бдење“ бр. 11-12, 2006. (превод приповетке „Левак“ Михаила Рошчина)
Анатолиј Кљосов: Откуд су се појавили Словени и „Индоевропљани“? Одговор даје ДНК-генеалогија („Узданица“, часопис за језик, књижевност, уметност и педагошке науке, година VII, број. 2, новембар 2010. Издавач: Педагошки факултет у Јагодини)
Милоје М. Ракочевић „О јединству говорне и генетске азбуке“ (превод на руски), Српски интернационални часопис (Serbian literary magazine), 2010.
„Бјелкин, Грињов, Вижигин“ (део дипломског рада „Књижевна мистификација А. С. Пушкина“, одбрањеног 1976. године на Московском државном универзитету „М. В. Ломоносов“ – ментор доцент В. Н. Турбин) објављен на српском и руском у Српском интернационалном часопису (Serbian literary magazine), 2012.
Генадиј Дљасин: О смислу и симетрији азбуке као универзалног система (превод на српски), Српски интернационални часопис (Serbian literary magazine), 2015.
Превод Посланице Ивана Грознога пољскоме краљу Стефану Баторију (29.06.1581) објављен у књизи Истина о Ивану Грозном.
Солжењицин: не живети у лажи (Двери – Catena Mundi, 2012) (Нобеловска беседа, Харвардска беседа, Не живети у лажи, Образованштина, Како да уредимо Русију, Повратак дисања и свести, Православна Црква у доба смутње, „Великопостно писмо Патријарху Пимену“, Улога Цркве у савременом друштву)
Достојевски: апостол православног реализма (Двери – Catena Mundi, 2012) (Владимир Захаров: Достојевски и Јеванђеље; Фјодор Тарасов: Улога Јеванђеља у стваралаштву Достојевског; Николај Симаков: Достојевски као православни мислилац и пророк 20. века; Владимир Захаров: Символика хришћанског календара у делима Достојевског)
Превела три књиге и три семинара Генадија Темњикова из области савремених информационих психотехнологија.
Превела (са сином Петром) већину чланака у књизи Балкански путеви и сумануто беспуће. Мишљење руског историчара Јелене Гускове (КАТЕНА МУНДИ, Београд, 2013).
Преводи разговора с Александром Дугином и с Аном Филимоновом објављени у књизи „Глобална дестабилизација“ (Београд, „Геополитика“, 2013)
Разговор са Александром Дугином за сајт Српска.Ру објављен у књизи Дејана Лучића „Краљевство Хазара“ (2).
Сем тога, објављивани су преводи руских народних бајки, као и препеви Пушкина, Блока, Мајаковског, Чуковског, Маршака (“Књижевне новине”, “Змај”, “Бдење”, “Одјек”).
Досад у Србији објављене књиге преведене на руски:
- Радован Дамьянович: Жрнов – српски Авалон; Zrnov – The Serbian Avalon; Жрнов – Сербский Авалон (друго издање, Београд, 2009)
- Биляна Живкович: Завещание (Косово и Метохия – страдания сербов), (Београд, Институт за истраживања српских страдања у ХХ веку, 2015) (превод многих интервјуа)
- Йован Пейин: Степинац – балканский Томас де Торквемада (Лестве, Косовска Митровица, 2016)
- Превод уводног излагања Слободана Милошевића у Хашком трибуналу (31.8 – 01.09.2004) објављен у часопису „Смисао” бр. 18, децембар 2004.
- Радован Дамьянович: Сербско-сербский словарь (Београд, 2024)
Књиге у Русији:
- „В чем обвиняют Югославию” (и „Я обвиняю”), Москва, РИЦ ИСПИ РАН, 2002 – „За шта оптужују Југославију”: први део превела са сином Петром (одговори генерала Душана Вилића и Бошка Тодоровића на оптужницу), и „Оптужујем” (уводна изјава Слободана Милошевића), такође објављено и у часопису „Смисао” бр. 15, априла 2002.
- „Говорят свидетели защиты” (Суд над Слободаном Милошевичем), Москва, Вече, 2005 (Говоре сведоци одбране; Суђење Слободану Милошевићу – превела сведочења академика Косте Михајловића и Михајла Марковића)
- „Двойные стандарты в защите прав человека: КАЗУС ПРОФЕССОРА ШЕШЕЛЯ“, Москва, Фонд исторической перспективы, 2009 (Двојна мерила у заштити људских права: СЛУЧАЈ ПРОФЕСОРА ШЕШЕЉА) (превела 86 страна Шешељеве уводне изјаве)
- „Руски добровољци“ Александра Кравченка, Москва, ЛитРес, 2024
- „Завещания Стефана Немани“ Миле Медича (Нижний Новгород, „Родное пепелище“, 2024); часописи: „Вертикаль“, выпуск 86, и Бийский вестник № 1, 2025.
CD Популарне руске песме и романсе пева Олга Јанчевецка
ПГП РТС, 2004.
Белешка о животу Олге Јанчевецке; записани текстови и преводи свих песама
Српско-руски превод: Сава Росић
Њених превода има на многим сајтовима; највише на www.srpska.ru који води руски добровољац, РВИ ВРС Александар Кравченко. Додељена јој је Грамата Бојног удружења „Стег” (под слоганом „Не словити но бити!”) при Међународном фонду словенске писмености и културе из Русије за активан развој војно-родољубивог васпитања у Србији и допринос развоју руско-српског пријатељства.
На интернету је објављен њен Водич кроз руски језик, приручник у коме је (кроз тридесетак хиљада разјашњених речи) сваком Србину приступачно објашњено како нема разлога да се самостално не упусти у разумевање написа на руском језику:
https://словесник.срб/сава (на екрану горе десно: Водич кроз руски језик)
Дугогодишњи члан Удружења научних и стручних преводилаца Србије. Пензионерка, живи и ради у Београду.
Сава Росић
rosicci@mts.rs
