Да би се раскриле коначне судбине нужно је вратити се на Исток, изворима ствари, баш као што се и Апокалипса, откривење краја, враћа почетку – књизи Постања.
Према томе, већ у свакодневном говору ми разговарамо језиком врховних идеја, користимо философске идеје и принципе, али то и не схватамо, јер их употребљавамо несвесно. […]
Веровали смо да се ради о будућности! А радило се против будућности. Наша је будућност мртва, јер је мртва омладина која ју је носила. Ми смо само још они преостали, остаци!