Посебно Запад може да допуни своју сувопарност надахнућем Православља, а православни Исток се може много чему научити у сфери религијске регулације свакодневног живота од хришћанског Запада.
Смртна пресуда, која је изречена у име права, звучи апстрактно и нестварно, постаје стварна тек када је изврши маса, јер она је изрекла пресуду, а под јавношћу права се, заправо, подразумева маса
Овде је свему што је објективно и апстрактно одвојено од поступка приписана рационална страна поступка (истина, неизбежно осиромашена), док је све друго што је битно […]
Живот није највеће добро зато што је увек могуће више, идеалније стање; губећи живот, човек уједно губи и његову несавршеност и неапсолутност. Ни смрт, […]