Драган Крстић: НОВОГОДИШЊИ ЗАПИС ИЗ „СТАРИХ ДОБРИХ ВРЕМЕНА“

Као и раније, и овог пута су „дочек“ поставили као по синдикалном и партијском „задатку“, вршећи притисак да свако мора да изађе на прославу Силвестра (римокатоличке Нове године)

Владан Матијевић: ПРЕИСПИТИВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ: О „СЛОБОДИ ГОВОРА” И ЈОШ КОЈЕЧЕМУ (интервју)

Лично, сматрам да сада много боље пишем него што сам то чинио у младости, али уједно мислим да немам више ни ону храброст, ни дрскост, ни маштовитост, ни хумор које сам поседовао пре двадесет-тридесет година

Вишеслав Симић: ТРИ УСПОМЕНЕ НА ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА

Мене нису остављали ни тренутка самог са Владиком, јер је био неопходан стални надзор како се никаква сумња или стрепња не би родила у његовом срцу. Знали су да их знам ”ко жуту пару”.

УМѢТНИЧАРНИЦА

Поводом десетогодишњице постојања и рада, СРБ је 2010. године покренуло иницијативу за отварање српско-руског или словенског дома у Краљеву. Нова установа замишљена је као место […]

Нобуо Киући: ЗАПИСИ ЈАПАНСКОГ РАТНОГ ЗАРОБЉЕНИКА

У историју су ушле нѣ само сјајне побѣде јапанске војске с почетка борбених дѣјстава, него и сви они ужаси које нам је прѣдстојало прѣживѣти послѣ пораза и о којима бих и желѣо да испричам младом поколѣњу, неупознатом с ратовима, да се то нѣ би поновило.

Ранко Гојковић: НЕКА КАПЉИЦА СЕ ПРОСУЛА (Да ли је важније како се владика запалио или због чега се запалио)

Дакле, за намерно проливање Светих Дарова Црква је лишавала чина клирика, а за ненамерно је подвргавала исте шестомесечној забрани служења

Рада Стијовић: О ПРЕЗИМЕНИМА

Љубазношћу Раде Стијовић, лингвисте и научног саветника Института за српски језик САНУ, добили смо текст који је претходно (5.12.2020) објављен у културном додатку листа Политика, нажалост – без преко потребних акцената

Преподобни Јустин Ћелијски: НОВОЗАВЕТНО УЧЕЊЕ О ЦРКВИ

Црква је у суштини својој саборна; свака мисао и осећање саборно је у њој. У животу ма ког члана Цркве учествује сва Црква, природа њене саборности искључује сваки егоизам

Светозар Ливада: НЕ ЗНАМ ДА ЛИ САЊАМ, ДА ЛИ СЕ БУДИМ, ИЛИ ДОИСТА ЛУДИМ, АЛИ ЗНАМ ДА НЕМАМ ЗАВИЧАЈА

Чудно неко вријеме! Kад разговараш с појединцем чини ти се разборит и нормалан. Док га сусрећеш у етничкој групи чини ти се идиотом, јер више проказује проказатеље злочина, него саме злочинце. Ми се навикавамо да живимо с властитим злочином.