Аутор: Зоран Туцаковић

Свети Јустин Ћелијски: БЕСЕДА 1. НА УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

Данас, данас ми прослављамо велики Празник првог међу новозаветним Пророцима. Светог Пророка Новозаветног. Гле, он је објавио свету да се Господ Христос јавља свету не само као Спаситељ, него као и Осветитељ, и као Судија света

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ РУСА И АМЕРА: Шта је Михалков рекао Капору

КЊИЖЕВНИК и новинар Момо Капор поделио је својевремено са поштоваоцима његовог лика и дела једну анегдоту о сусрету са Никитом Михалковом. Једном приликом прослављени руски […]

Ханс Кунднани: УКРАЈИНСКИ РАТ ДОКРАЈЧИО ЕВРОПСКИ ЛИБЕРАЛНО-ДЕМОКРАТСКИ МИТ

Оно што изненадну „проевропску” идентификацију са украјинским национализмом чини још чуднијом јесте да то није било какав национализам.

Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ (1966)

И ето, на данашњи дан је сишао Дух Свети да допуни душу у човеку, да је испуни, да покаже нама људима да је душа створена од Бога као бескрајно биће које може сместити Бога у себе, и да ништа мање (од Бога) не може душу испунити, да душа уствари треба да се доврши и усаврши Богом, Духом Светим. Дух мој, дух твој треба да се усаврши Духом Светим!

Јован М. Делић: КУСТУРИЦА О ХАНДКЕУ

Хандке је овом књигом Емира Кустурице овјековјечен као Дон Кихот епски побједник, са соколом ветрушком са Таре изнад главе и са Нобеловом наградом као круном живота, књижевне истине и потврде невиности. Дон Кихот је био лирски јунак српске поезије 20, па и почетка 21. вијека, да би, ево, постао епским јунаком и крунским побједником у првој четвртини 21. стољећа

Рада Стијовић: САКУЈ МЕНИ ВЈЕНЦЕ И ОБОЦЕ

Обоци су стара српска реч. То је веома цењен накит код српских средњовековних властелинки, а и обичних жена. Често се због своје тежине нису качили за уши већ за круну или капицу којом су жене покривале главу

Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА 2. НА СВ. ПРВОМУЧЕНИКА СТЕФАНА

Гле, данас је дан Светог Првомученика Архиђакона Стефана кога Црква слави. Њега не би било да се Господ није родио као човек, не би било ниједног Светитеља, не само њега. Ко је Тај Који је дао силу том младићу, чудесном и дивном, да се он, кад га засипају камењем, моли Господу Богу за убице своје и да вапије „Господе, не прими им ово у грех“! Такво чудо љубави и молитве није се знало на земљи

In memoriam: МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ (1937-2022)

Знајући за све муке са речима, Милован се целога живота посвећивао учењу језика упућујући писма без адресе, и знаноме и незнаноме, у искреном хтењу и непосусталом труду да обједини умствовање, узлете духа и чувства

Николај Гогољ: СТРАХОТЕ И УЖАСИ РУСИЈЕ

У Европи се сада свуда кувају такви немири да никаква људска средства неће бити од помоћи када се они пред нама укажу, па ће оне страхоте, које ви сада у Русији видите, према њима бити ништавне. У Русији још има светлости, још има путева и стаза за спас, и хвала богу што су ове страхоте настале данас, а не касније

Дијего Фузаро: ЗАБАВА И ТЕРОР

ИСТОРИЗАЦИЈА погледа може нам олакшати рад на разумевању епидемијске кризе као методе управљања Генералне пробе употребе санитарне ванредне ситуације, као уметности либералних влада, датирају још […]

Владимир Димитријевић: ДОСТОЈЕВСКИ И СРПСКА ХРИШЋАНСКА МИСАО ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА: МОЈ ОГЛЕД ИЗ НЕПРИСТАЈАЊА НА НАУЧНОСТ

Достојевски je несумњиво писац коме су се без кључа откључавале готово све тајне. Уосталом, кад се говори о суштинском, о језгреном, сваки кључ je незаконити калауз, и то калауз коме се двери мистерије никада неће отворити

Раде Јанковић: ИЗДАЈА КОСОВА

Ослободилачки потенцијал национализма у стварности је, међутим, прокоцкала управо та млитава, плашљива, самозаљубљена интелигенција, која је у страху од блискости са фашизмом и комунизмом, у намери да опере руке од тог додира, гурнула „страсти нације“ у парламент (демократију) и тржиште (материјално богатство)