ОВАКО ЈЕ ГОВОРИО ЂЕДО

Пре тачно три године, у осам часова и двадесет минута преминуо је један најважнијих свештеника Српске православне цркве митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић.

---

Митрополит Амфилохије преминуо је у 82. години од последица коронавируса у Клиничком центру у Подгорици. Амфилохије, кога су од милоште звали „ђедо“, био је чувар Пећке патријаршије, али и човек који се борио против отимања светиња у Црној Гори.

Радовић се замонашио 1967. године у Грчкој и узео име Амфилохије, што на грчком значи „два вода војске“. Крајем 1985. године рукоположен је за епископа банатског са седиштем у Вршцу, а 1991. устоличен за митрополита црногорско-приморско-скендеријско-брдско-зетског и егзарха пећког трона, наследивши на тој позицији владику Василија.

Митрополит Амфилохије читав живот борио се за обнову и очување српских светиња, а последњи његов пут десио се након што је крајем децембра 2019. године Скупштина Црне Горе усвојила Закон о слободи вероисповести.

Радовић је тада вернике СПЦ повео у протест како вишевековни манастири и цркве не би пали под јурисдикцију државе Црне Горе.

Митрополит Амфилохије био је познат и по многим мудрим мислима, а издвојили смо само неке од њих.

О литијама

– И нама је изгледало да сва ова прича са антиуставним законом пролази неопажено пред народом који је обремењен егзистенцијалним бригама, који је изгубио веру у земаљску правду и могућност да се до ње дође. Тако је, наиме, изгледало. А опет, сведоци смо били, у богослужбеном животу наше Цркве овде у Црној Гори, да је народ жељан светиње и Божије близине. И знали смо, ми у Цркви, да је тих и таквих људи – много. И ево – погледајте сада! Народ је изашао, не толико на позив свештеника, ни управа парохија, колико на Божији глас у себи, глас сопствене савести.

О смрти патријарха Павла (на његовој сахрани)

– Ви сте светлост свету. Не може се светиљка сакрити која на гори стоји… ријеч је, драга браћо и сестре, Христа Бога упућена следбеницима његовим, истовремено и као призив и као истина, безброј пута потврђена у двехиљадегодишњој историји Цркве Божје. Један од живоносних сведока истинитости ових речи Господњих почива овдје пред нама окренут лицем према вечности, према непролазном Царству небеском, као безмерној мјери, како његовог тако и живота свих људи и свих земљаских народа – рекао је тада митрополит СПЦ.

О љубави и патњи

Љубав као начело људског живота. И управо, рекао бих, да је Бог послао патњу човјечанству да би га исцијелио од мржње, од самоуображености, од егоизма, од саможивости, да би човјечанство схватило да смо ипак ми, људи слабашни и немоћни на земљи, и да је једини Бог који даје истински живот, не само овај пролазни живот од данас до сјутра. Оваква страдања и подсјећају на достојанство људско, вјечно и непролазно достојанство, јер човјек је биће створено за вјечност, а не за пролазност и ништавило. Бог користи та средства да нас подсјети да смрт није последња ријеч овога живота, него само припрема за оно што је вјечно и непролазно – за вјечно Царство Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога.

О абортусу

– Дете које се зачне у материној утроби било да је од три месеца или три године или тридесет година, то је исто дете. Према томе, убити га од три месеца, или три године, или тридесет година, истога човека убијаш.

О својој улози

– Митрополити цетињски имају своју тежину и сада се ја морам бринути о свом народу. Нико се не пита што се папа бави свим могућим питањима светским, моралним, друштвеним. А која је разлика између римског папе и митрополита цетињског Амфилохија? Увек када кренем са Цетиња узмем благослов од Светог Петра Цетињског и у повратку њему полажем рачуне. Поштујем ја власт, али он ми је на првом месту – рекао је тада митрополит.

О повратку Срба на Косово и Метохију

– Ако се онај први изабрани Божји народ вратио после 2.000 година свом Јерусалиму, па и овај народ српски и светосавски народ не може без свог Јерусалима. Он ће се вратити. Бог није у сили, него у правди – то је Александар Невски говорио. То је истина која се потврђује кроз све векове, а Свети Петар Цетињски је говорио да је у имену Божјем суд и правда. Последњи суд није Хашки суд, овај безбожни суд који данас суди људима који су учествовали у несрећном грађанском рату.

Митрополит Амфилохије је сахрањен 1. новембра 2020. године у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици. Опело и литургију је предводио тадашњи патријарх Српске православне цркве Иринеј, а сахрани су, поред владика осталих епархија СПЦ, присуствовали и представници Католичке цркве и Исламске верске заједнице, државни функционери Србије, Црне Горе и Босне, као и мноштво верника.

24 седам

Изворник: ДНЕВНИК