Предлагач тврди да се ту ради о једноставном усклађивању са европским правним стандардима. Он нас… у здрав мозак, јер половица чланица ЕУ није те „европске стандарде“ уградило у своје националне легислатуре!!! А Србија, колико је познато, још увијек није ни чланица ЕУ
У члану 387. после става 4. додаје се нови став 5. који гласи:
„(5) Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казниће се затвором од шест месеци до пет година”.
Таман се стишала бура изазвана британским приједлогом резолуције у Савјету Сигурности УН којом су се Срби, а поводом „сребреничког геноцида“ (тежак и срамотан злочин да, геноцид не), настојали прогласити геноцидним народом. Руси су тај срамотни приједлог отклонили својим ветом.
Човјек би помислио да је сада све у реду, али Српске мудре вође одмах исправљају ствари: Тко Русима даје право да спријече да се на нас баца љага за сва времена? Ми ћемо за (добро, дебело стимулирани) инат сами себе упропастити.“
Речено, учињено. Уствари, мазохизам ове врсте иде у пару са више него тајанственим „Бриселским споразумом“. Али се, ипак, његов смисао све више отрива. Давање, без формалног признања, 15% свог територија терористичким сепаратистима и то потписати (формално признање ће након Бориса и Томе одрадити трећа екипа), тај мазохистички чин је први у низу који слиједи.
Други је, увести у власт освједочене исламисте!
Трећи је, као што је видљиво, прогласити себе геноцидним народом.
Објаснимо ово посљедње.
Пошто предлагач који стоји иза горе речене допуне кривичног закона мисли да смо сви идиоти, он је ствар закукуљио и замумуљио у оквире „Међународног кривичног суда“ (МКС) у Хагу (има их у том граду још два: Трибунал за бившу Југославију и Међународни суд правде – МСП). Овај трећи постоји свега неколико година и многе државе нису у њега учлањене.
Али ова посљедња чињеница за „западне хуманисте“ и за њихове локалне марионете није уопће важна.
Поставља се логично питање зашто се предлагач није реферирао на „Међународни суд правде“ који постоји стотињак година? Да, али онда би ствари биле јасне јер је тај суд пресудио да је у Сребреници почињен геноцид, а Срби би се против тако отвореног става овог „објективног суда“ морали побунити. Узгред речено, „објективност“ тог суда је толико велика, да се прогласио ненадлежним када је НАТО извршио злочиначку агресију против Србије/Југославије 1999. и том приликом разрушио земљу и побио на хиљаде цивила!? То, наравно, за „Међународни суд правде“ (МСП) нити је био геноцид, нити је он мислио да се у то треба петљати. Одвратно! Међутим, вратимо се главној теми.
Предлагач, дакле, није споменуо МСП јер би сватко онда схватио да се овим приједлогом озакоњује наводни „сребренички геноцид“ над муслиманима од стране Срба и да су тиме Срби проглашени геноцидним народом.
„Паметни“ предлагач се онда сјетио овог трећег суда у Хагу (МКС) за којег највећи дио људи ни не зна да постоји!.
Да, рећи ће други паметњаковићи, али тај суд не говори о сребреничком геноциду, него о геноциду у Конгу! И ту је цака! Да би афирмирао неке своје ставове, овај трећи суд у фуснотама прихваћа пресуду Међународног суда правде (МСП) о учињеном „сребреничком геноциду“!!! И ту се круг затвара.
Другим ријечима, ако Србијански Парламент прихвати дати приједлог, он ће Српски народ овјековјечити као геноцидан народ!!! Западни медији ће се за то здушно потрудити!
Поставља се питање, зашто је тај приједлог уопће на дневном реду. Трампова побједа у САД предсказује детант са Русијом, притисак на Србију ће се смањивати и Србија не мора журити са чињењем оваквих свињарија; не би их требала уопће чинити без обзира на притиске!
Али предлагач тврди да се ту ради о једноставном усклађивању са европским правним стандардима. Он нас… у здрав мозак, јер половица чланица ЕУ није те „европске стандарде“ уградило у своје националне легислатуре!!! А Србија, колико је познато, још увијек није ни чланица ЕУ.
Зашто, дакле, предлагач толико жури? Мора да поред „журбе о уласку у ЕУ“, има још нешто. Нетко малициозан би рекао да су они који стоје иза овог срамотног приједлога, плаћеници Запада. Међутим, писац ових редова у то не вјерује. Зар тога има у Србији?
Поред тога, а треба му можда вјеровати, мој пријатељ, радикал В. Ш., тврди да Ацо за ову конфузну ствар ни не зна, јер би је, као правник, далеко боље саставио.
Питам се, ако је то точно, какве он то министре има?
Злобници, међутим тврде, да се без Аце у Србији ништа не може дешавати!?
А због чега Запад притишће своје локалне „самосталне политичаре“ да се овај антисрпски приједлог усвоји што прије у Скупштини?
Ту је одговор једноставан. Запад је своје злочиначко дјеловање према Србима оправдавао тиме што је реагирао војно и брутално („али за добробит Срба“) због почињеног „сребреничког геноцида“. Али све док сами Срби не признају тај „геноцид“, аргументи Запада су без основа.
Нажалост, постоји висок ступањ вјеројатности да ће посланици у Скупштини Србије ово срамотно геноцидно самоодређење за пар дана изгласати!?
Све сами слијепци, рекао би Домановић, који воде Србију (у провалију). Има ли наде да се једног дана појави неки српски Путин?
Изворник: НСПМ
Related posts:
Марко Јакшић: „СЛОВЕНСКА ОДБРАНА“ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА
ПРОЈЕКАТ РУСИЈА (I): НАПРЕДАК У ПРОВАЛИЈУ
ПРОЈЕКАТ РУСИЈА (II): У ПОТРАЗИ ЗА НОВИМ ДРЖАВНИМ МОДЕЛОМ
Михаило Меденица: УНУТРАШЊИ ДИЈАЛОГ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ илити МОНОЛОГ ЛАЖНОГ ЦАРА АЛЕКА МАЛОГ
Игор Ротар: ТИХИ РАТ БРАДОЊА И УГЛАЂЕНИХ ИРАНАЦА
Павле Тихомиров: НАД ВУЧИЋЕМ ВИСИ ДАМОКЛОВ МАЧ
Срђан Шљукић: ЗБОГ ЧЕГА ПОСРЕДОВАЊЕ ЗАПАДА НЕ МОЖЕ РЕШИТИ СУКОБ ОКО КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Слободан Антонић: БЕЗУМНЕ МАПЕ УМА
Олег Фјодоров: РУСИЈА. ЈЕКАТЕРИНБУРГ. ЦАРСКИ ДАНИ. ВРЕМЕ ИСТИНЕ.
Раде Јанковић: ДУПЛИ ПȂС СЛЕВА ИЛИ КАКО ЈЕ ИЗАБРАН СРБСКИ ПАТРИЈАРХ
Слободан Владушић: ЧЕРЕЧЕЊЕ НОВАКА ЂОКОВИЋА КАО ЈАВНИ ЧИН
Желидраг Никчевић: КО НАМ ТО ДРЖИ СТРОГЕ ЛЕКЦИЈЕ?
