Ви понижавате, ви раскидате стрпљиву Природу тамо где вас она трпи, али она живи даље, у бесконачној младости, и њезину јесен и пролеће њезино не можете отерати, а Етер њезин нећете покварити.
Духовна реч, остајући непрестано закључана у души коју квари и изједа завист, немарност и раслабљеност, убрзо пропада; а ако буде посејана у душама браће […]
Некада се човек за опстанак борио са природом, сада са самим собом! Related posts: Ф. М. Достојевски: ОДАБРАНЕ МИСЛИ (Из књиге Антологија мудрости) Александар […]