Ви понижавате, ви раскидате стрпљиву Природу тамо где вас она трпи, али она живи даље, у бесконачној младости, и њезину јесен и пролеће њезино не можете отерати, а Етер њезин нећете покварити.
Ваша одлука мора бити чиста и неусловљива. Само тако ћете бити достојни српске улоге и традиције. Related posts: Фјодор Михајлович Достојевски: ЗАПИСИ ИЗ МРТВОГ ДОМА […]
Зар се случајно заклањамо за љубав, једину извјесност у овој неодређености? Related posts: Иво Андрић: ЗНАКОВИ ПОРЕД ПУТА (За писца) Иво Андрић: РАЗГОВОР СА ГОЈОМ […]