Ви понижавате, ви раскидате стрпљиву Природу тамо где вас она трпи, али она живи даље, у бесконачној младости, и њезину јесен и пролеће њезино не можете отерати, а Етер њезин нећете покварити.
Тражење дефинитивног спасења од патње и несреће човека у спољашњој сфери организације живота јесте највећа рационалистичка илузија. Related posts: Цитат за данас: НИКОЛАЈ БЕРЂАЈЕВ […]
Храм се стресе. Тргну. Неодлучно застаде. Појци подметнуше и бруј. Нешто пуче. Потом звекну. Уз туп удар, у трави завршише громадни обручи Земљане теже. Црква […]