ПРЕМИНУО (БИВШИ?) ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ АРТЕМИЈЕ

Из политичких разлога неправедно смењени некадашњи Епископ рашко-призренске епархије Артемије преминуо је данас (21.11.2020 – прим.ред.СВ) у 86. години. Насупрот неистинитим и злонамерним тврдњама појединих медија, он НИЈЕ преминуо од последица вируса корона, нити је био заражен њиме


Бивши епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић), 1935-2020

Епископ Артемије је преминуо данас (21.11.2020) у болници у Ваљеву, од последица упале плућа и болести срца, од којих је и раније лечен.

Владику Артемија је 2010. године сменио Синод СПЦ због никад не доказаних малверзација у финансијско-материјалном вођењу пословања Епархије рашко-призренске, а 2015. године изопштен је из цркве.

Бивши владика је једини који је у новијој историји СПЦ рашчињен и коме је одузет чин. Управо је још за живота патријарха Павла, почивши патријарх Иринеј, тада владика нишки, био упућен на Косово и Метохију да провери и извести о стању у Епархији.

Испрва пензионисање, а потом и рашчињавање догодило се по избору Патријарха Иринеја. Тада је тај његов потез оцењен као храбар и смео, али и да је на трон СПЦ дошао јерарх који „не гура проблеме под тепих“.

Патријарх Иринеј и Епископ Артемије

Данас се, међутим, зна да је пензионисање и протеривање епископа Артемија Синод спровео по налогу Стејт департмента, уз свесрдно залагање покојног америчког сенатора српско-словеначког порекла, римокатолика по вероисповести, Џорџа Војновича, родом из Кливленда, одакле је и данашњи Епископ источноамерички Иринеј (Добријевић), такође Американац српског порекла, годинама близак Стејт департменту, који је, неколико година пре бомбардовања Србије послат из САД да у Патријаршији „обавља послове“ у вези с Косовом и Метохијом.

Сабор СПЦ рашчинио је пензионисаног владику рашко-призренског Артемија 19. новембра 2010. године – пре тачно десет година.

Артемије (световно име Марко) Радосављевић рођен је 1935. године у селу Лелић код Ваљева, одакле је био и епископ Николај (Велимировић), односно Свети Николај Жички. Замонашио се 1960. године у манастиру Ћелије. Теолошки факултет завршио је у Атини, где је и докторирао. За Епископа рашко-призренског изабран је 1991. године. Ту дужност је пре њега обављао Патријарх Павле.

Под изговором неправилног пословања у епархији, Свети Синод СПЦ рашчинио га је 2010. године. Живео је у манастиру Шишатовац на Фрушкој Гори.

На место епископа рашко-призренског именован је дотадашњи викарни Епископ липљански Теодосије. Неколико месеци касније, Артемије је формирао Епархију рашко-призренску у егзилу.

Преминуо је дан после Патријарха српског Иринеја. Међутим, за разлику од Артемија, Патријарх Иринеј, као и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије пре њега, преминули су од последица корона вируса.

Изворник: ХРОНОГРАФ

. . .



ИЗ ЖИВОТА И ДЕЛА

† † †

Рано је упознао о. Јустина Поповића (Св. Јустина Ћелијског) који је у то време боравио у манастиру Ћелије, код Ваљева. Отац Јустин га је замонашио након завршетка богословије 20. новембра 1960. године у манастиру Ћелије.

По завршетку Теолошког факултета у Београду уписује постдипломске студије у Атини, где је одбранио са успехом докторску дисертацију са темом „Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику“⇗. Затим се повлачи у манастир Црна Река, где проводи 13 година.Изабран је за Епископа рашко-призренског у мају 1991. године.

Било је то некако на сам дан свете великомученице Марине 30/17. јула 1978. године, када је јеромонах Артемије дошао у, до тада запустели, мали манастир Црна Река код Рибарића, на обронцима Мокре Горе. Тај догађај као да је наговестио да ће смирени црноризац Артемије морати да прође трновитим, мученичким путем, како би дошао до свог циља – Царстсва Небеског и вечног Спасења, како је и сам Господ наш Исус Христос то прорекао онима који хоће побожно да живе. И није много дана прошло док се свуда прочуло да је смирени јеромонах Артемије, доктор теологије, дошао да самује у пустињском манастиру Црна Река.
. . .

По свом доласку у Призрен, на катедру древне рашко-призренске епархије, епископ Артемије креће са обновом литургијског живота у Богоповереној му епархији, у којој ће све до данас напасати поверено му православно стадо.

Године 1991-92. владика Артемије неуморно креће у обнову манастира своје епархије: најпре манастири Зочиште и Високи Дечани, у које шаље по једног јеромонаха и неколико монаха и искушеника, како би се успоставио општежитељни поредак и манастир заживео. Убрзо затим наставља се обнова монашког живота и у манастиру Свете Тројице код Мушутиштаманастира СоколицеГрачанице, и све то постају неосвојива утврђења и прибежишта младим искушеницима и искушеницама жељним Воде Живе.

Године 1995-96. благословом епископа Артемија креће се у обнову монашког живота у манастиру Сопоћани код Новог Пазара, где, као и у све остале манастире, као из неке духовне кошнице, долазе монаси из црноречког манастира, како би и на овом месту успоставили киновијски поредак и наставили са слављењем Пресвете Тројице, како је то и вековима раније било.

Епископ Артемије, Црна Река – 1996.


Године 1996-97. почиње обнова манастира Бинач и Гориоч код Витине, где такође долазе монаси из Црне Реке и монаси из Манастира Свете Тројице код Мушутишта, а манастир Свете Тројице постаје женски манастир, у почетку са три сестре да би касније, пред његово дивљачко паљење и рушење у манастиру живело већ 9 монахиња.

Године 1994-98, на инсистирање епископа Артемија, помоћу општине Призрен и саглашношћу Завода за заштиту споменика културе креће се са обновом Манастира св. Архангели код Призрена, древне задужбине цара Душана. Марта 1998. године братство се усељава у новоподигнути конак и тиме се завршава обнова манстира рашко-призренске епархије у мирнодопским условима.
. . .

После свих немилих догађаја по народ Косова и Метохије, кренула је хајка на епископа Артемија јер је са својим монаштвом и свештенством спремао тужбу Међународном суду у Стразбуру против Немачке, Велике Британије, Француске и Италије, земаља које су узеле за обавезу да се брину о народу Косова и косовским светињама, а показало се да прстом нису мрднуле како би заштитиле нападане и тако испуниле своје обавезе.

Нажалост, војници КФОР-а поменутих земаља су само немо гледали насиље над недужним народом, а ништа нису учинили како би се насиље зауставило. Дакле, због тужбе коју је епархија рашко-призренска на челу са својим епископом припремала, уследио је невероватан бојкот владике Артемија од стране „Међународне Заједнице“, која никако не жели да прихвати пораз и неуспех своје мисије на Косову и Метохији.

Сличан презир према епископу Артемију почели су да показују и неки епископи наше Цркве, који из неких својих интереса желе да се додворе шиптарским терористима, а у чему им, нажалост, помаже неколицина монаха манастира Високих Дечана, на челу са игуманом дечанским Теодосијем.

Следеће, скандалозно поступање према епископу Артемију, како од стране горе поменутих међународних институција, тако и од појединих епископа наше Цркве, а поново и од неких монаха Дечанског манастира, десило се када је епископ Артемије одбио да допусти да срушене цркве и манастире на Косову и Метохији зидају они који су их рушили.
. . .

И тако, неспособна „Европска унија“ посредством неких епископа наше цркве и заблуделих оваца владике Артемија, који су само инструменти у њиховим рукама, узалуд покушава, заједно са екстремним шиптарским лобистима, да се отараси епископа Артемија који је један од најчвршћих стубова наше Свете Цркве и који је, са својим монаштвом и свештенством, по вољи Божијој једина кочница независном Косову, а тиме и новом насиљу на над нашим народом на овим просторима.

(Делови из текста први пут објављеног 2007. године и потом допуњаваног – прим.ред.СВ)

Изворник: КМ Новине

Наслов, скраћења и коректура текстова: Словѣнски вѣсник

(Visited 475 times, 1 visits today)

6 thoughts on “ПРЕМИНУО (БИВШИ?) ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ АРТЕМИЈЕ

  1. Ми бар нѣмамо разлога да се лажемо, комшија. Иначе, ова редња међу српским духовним главарима нимало нѣ слути на добро, шта год нѣко мислио појединачно о сваком од њих. Видимо да СПЦ нѣје по томе изузетак у православном свѣту, али код нас је баш заређало. И каква промѣна слѣди? НѢКО или НѢШТО?

  2. Dobro je ovo sto se desava, Bog je uzeo dostojnog srpskog vladiku, ali je prije njega poslao na vecna lovista dvojicu propalica, koji su zadnjih decenija pravedniku o glavi radili.

    Sva trojica su bila stari ljudi i bilo je samo pitanje vremena kada ce se upokojiti.

    Amfilohija i Irineja, dvije bitange, uzeo je da bi se ono sto treba da se cini cinjelo brze, to jest da bi na njihovo mjjesto dosle jos gore propalice od njih a slavnog vladiku Artemija je uzeo na slavu Boziju i ako Bog da naselice ga u Carstvo nebesko, dok ce ova prva dvojica goreti u jezeru ognjenome, jedino ako ih rimski papa i beogradski rabin ne spasu.

    U svakom slucaju ovo su radosni dogadjaji za svakog pravoslavnog covjeka, jer samo mrtav ekumenista je dobar ekumenista a dostojno upokojenje pravednika Bozijeg je radostan dogadjaj za svakog pravoslavca.

    Takodje, ovo ce ubrzati apostaziju i dolazak Hristov je sve blizi, pa je i to razlog da se radujemo.

    Sad bi mogli da organizujemo kladionicu i da se kladimo, kojeg ce masona svetski klub vjestica da postavi za patrijaha.

    Po mojim informacijama, Porfirije hanuko paljeci i Las Vegas uzivajuci (kaze mi prijatelj da su mu u Las Vegasu dovodili strasne ribe, elitne prostitutke prvoga ranga) ima dobre sanse da bude patrijah, isto kao i mason Irinej Buljevic, hanuko paljeci i jezuitsko udbaski. Tu jos sanse ima mason Irinej biciklista i i frajerr Grigorije Diserdolfski koji je takodje u igri.

    Znam da je tesko vjerovati, ali i od Amfilohija i Irineja postoje jos gori fakini. Vjerovali ili ne.

  3. Nisam prorok, ali sam neposredno nego je Risto Radovic se preladio (dobio coce koronu), vidio tekst u novinama, gdje se vladici Artemiju opet organizuje sudjenje zbog izmisljene afere i da su satanisti ovog starca kidisali bukvalno sve do smrti, te me ne bi ni najmanje zacudilo da je vec iduce nedelje starac Artemije morao da ide na sud da bi se branio od optuzbe da je lopov..

    Znajuci da je glavni dusmanin ovom divnom vladici bio upravo Amfilohije Radovic, iz kojega je demon jednom prikom progovorio i rekao, da su ONI deset punijeh godina cekali, da starcu namjeste igru (kada nikakve finansijske afere nije bilo na vidiku) jer je starac talasao u vezi ekumenizma i vjerovatno bio jedan od inicjatora „sopocanske deklaracije“,. kada je Sabor SPC odlucio da se izadje iz svetskog kluba vjestica, cim sam procitao da se Risto preladio, znao sam da je to Bozija kazna za ovo sto cine vladici Artemiju.

  4. „У историји хришћанске Цркве многи су се одвајали и формирали сопствена зборишта из разноврсних побуда које су углавном као заједничку црту имале догматску непостојаност, личне амбиције или користољубље. Али непознат је пример, све до појаве владике Артемија у нашем времену, да у раскол иде правоверни епископ, вукући са собом на стотине монаха и свештенослужитеља – своју духовну децу, као и све бројнији верујући народ. За десет година нико од острашћених критичара није успео да пронађе ни једну ману у православном исповедању и беспрекорно православном начину живота владике Артемија, ако изузмемо скаредне оптужбе за проневеру које такође ни за десет година нису могле бити доказане, тако да ће судије сада моћи да одахну јер са представљењем оптуженог више неће морати да греше душе и скрнаве начела своје професије измишљајући разлоге за пресуђивање његове кривице.“

    – Стефан Каргановић

    https://stanjestvari.com/2020/11/23/stefan-karganovic-vladika-artemije-omaz-velikom-hristovom-sledbeniku/

    1. „Преосвећени Артемије је све време свог столовања на потом окупираном Косову и Метохији био и остао трн у оку НАТО-држава, управо због своје мудрости и непоколебљивости, храбрости консеквентности.

      Тај трн у оку је морао да буде уклоњен.

      Српски властодршци нису у следственој кампањи ништа учинили да га заштите, напротив. Много поразније је, међутим, да су га његова сабраћа архијереји напустили, чак и они српски епископи, који су као и он били ученици Светог Јустина Ћелијског, окренули су се не од њега, већ против њега. Дошло је до масивних напора рушења његовог угледа сејањем вести о утаји новца, забране чинодејствовања, прогона са Косова и Метохије, рашчињења и закључно до изопштења из СПЦ.“

      – Владимир Умељић

      https://stanjestvari.com/2020/11/23/umeljic-vl-artemije/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *