Леонид Ивашов: БЕКСТВО ЗЛОЧИНЦА БР. 1

Леш мушкарца био је стар отприлике 50 година, с равним цртама лица. Глава му је била разбијена, али кости лобање и лица нису биле смрскане. Органи НКГБ немају разлога да не верују исказима ових сведока… Трупови су били увијени у ћебад и премотани конопцима од главе до ногу. Пре него што су из Хитлеровог одсека изнети лешеви, удаљено је обезбеђење и особље.


Леонид ИВАШОВ

Из података којима су располагали органи „Смерш-а“ следило је да је Адолф Хитлер, извршивши своју подмену двојником, утекао подморницом у Нови Берлин. Ови, на први поглед савршено фантастични подаци, потврђени су поднетом грађом, сакупљеном јуна-јула 1945. године за извештај народног комесара државне безбедности СССР друга В. Н. Меркулова ЦК партије и врховном команданту Ј. В. Стаљину. Навешћемо тај сензационални документ у потпуности:

Народни комесар
државне безбедности СССР
Централни комитет Свесавезне комунистичке партије (бољшевика)

Извештај

НКГБ СССР раполаже информацијама о томе да је у руке наших контраобавештајаца у Берлину 4-5. маја 1945. године заједно с лешевима породице министра пропаганде Немачког Рајха др Гебелса (што не изазива сумње у његову смрт, смрт његове жене и деце) био подметнут нагорели леш непознатог мушкарца старости 50-60 година, издат за рајхсканцелара Немачке Адолфа Хитлера.

Првобитно је нагорели труп, који су касније приписали Адолфу Хитлеру, 4. маја 1945. године на два метра од улаза у бункер пронашао редов 79. стрељачког корпуса И. Чураков. Он је нагорели леш унакажен до непрепознатљивости извукао из левка, који су изнова закопали, пошто је у то исто време пронађен још један леш налик на Адолфа Хитлера, у поцепаним вуненим чарапама.

Идентификовање лешева из бункера

Јутром 5. маја 1945. године представницима контраобавештајне службе „Смерш“ обратио се сарадник обезбеђења Хитлеровог главног стана Хари Менгесхаузен, који се скривао у подрумима Царске канцеларије, а који је прошао службу у SS трупама и учествовао у заштити подручја Царске канцеларије и Хитлеровом обезбеђењу, с усрдном молбом да се саслуша поводом чињенице Хитлерове смрти, чији је он сведок. Он је посведочио да је 30. априла 1945. године око 10 часова ујутру водио обезбеђење Царске канцеларије и надзирао Хилеров бункер. Сусревши се са својим колегом – Хитлеровим ордонансом – Бауером, сазнао је да су Хитлер и Ева Браун завршили живот самоубиством у бункеру. После тог саопштења, сат касније, видео је како су Хитлерови интендант-ађутанти Гинше и Линге изнели и положили на метар и пô од улаза у бункер леш, у коме је он препознао Хитлера по карактеристичној фризури, брковима и одећи: црне панталоне, сиво-зелени френч, бели пластрон и црна кравата. Кроз неколико минута исти ови (Гинше и Линге) су изнели леш жене, одевен у црну хаљину, у коме је он препознао Еву Браун, пошто је раније виђао у тој хаљини у здању Царске канцеларије. Гинше и Линге су полили трупове бензином из два канистера (по 20 кг сваки), а затим их запалили. Кад су лешеви нагорели, к Лингеу и Гиншеу су из бункера изашла још два човека из Хитлеровог личног обезбеђења, чија презимена он не зна. Они су нагореле трупове пренели у левак од експлозије на два метра од улаза у бункер, и посули их земљом. Менгесхаузен је контраобавештајцима 79. стрељачког корпуса показао места спаљивања и сахрањивања лешева. После тога из левка на који је указао Менгесхаузен беху извучени лешеви мушкарца и жене. Касније је Менгесхаузен потврдио своје изјаве приликом саслушања 10, 13, 17. и 28. маја. Дакле, из његовог исказа следи да су интендант-ађутанти Хитлера изнели његов леш у неунакаженом виду. Он је видео карактеристични профил Хитлера, бркове, фризуру, форму одеће, коју је у Немачкој носио једино Хитлер. Такође је јасно видео леш Еве Браун. Сведочење Менгесхаузена је утврђено чином проналажења нагорелих лешева мушкарца и жене (претпоставља се А. Хитлера и Е. Браун).

Међутим, сведочење Менгесхаузена противуречи наведеном судско-медицинском вештачењу судско-медицинских експерата и патологоанатома 1. Белоруског фронта, те 3. и 5. Ударне армије.

Како следи из акта судско-медицинске експертизе, леш непознатог мушкарца (претпостављено А. Хитлера) немогуће је идентификовати зато што од главе због раздробљености лобање одсуствује предњи део. Од костију лобање остале су јако оштећене носне кости, доња и горња вилица са златним мостовима и вештачким зубима, као и раздробљене кости основе лобање. Указана оштећења могла су бити причињена било дробљењем главе тешким предметом сличном бату, било непосредним хицем у потиљак из крупнокалибарског оружја. На месту проналажења лешева није било никаквих предмета, помоћу којих би се глава могла смрскати до непрепознатљивости, а такође ваља обратити пажњу да је Менгесхаузен, како он тврди, јасно видео како су Хитлерови ађутанти његов леш износили у целовитом, ненагрђеном виду. Призор спаљивања лешева је посматрао од почетка до краја, никуд се није удаљавао и није видео да се по главама лешева наносе ударци, а у левак, где су их спустили и спалили упао је пројектил. Приликом поновног увиђаја на месту сахрањивања и спаљивања лешева (претпостављено А. Хитлера и Е. Браун), који је извршен 10. јула ове године по моме налогу од заменика НКГБ друга Кобулова, нису пронађени ни трагови, ни запах од бензина на месту сахрањивања и спаљивања трупова, указаном Менгесхаузеном. Нису пронађени двадесеткилограмски канистри за бензин. Показало се немогућим установити куд су се дели. Као главни доказ приликом идентификације леша Адолфа Хитлера од судско-медицинских експерата, патологанатома и контраобавештајаца „Смерш-а“ 1. белоруског фронта и 3. и 5. ударне армије искориштене су вилице Хитлера и Еве Браун с особеним индивидуалним карактеристикама распореда вештачких зуба и златних круница, извађених из лешева. Спроведена испитивања треба сматрати беспрекорним, уколико се не узима у обзир постојање двојника Хитлера и Еве Браун с истим таквим вештачким зубима и круницама. Како вреди претпоставити, ослањајући се на исказе сведока и оперативне информације, које заслужују нарочиту пажњу у овом делу, дупликати таквих круница и зубних протеза могли су бити непосредно уметнути у лешеве мушкарца и жене, споља налик на Хитлера и Еву Браун.

Ева Браун и Адолф Хитлер

Управо из тог разлога стручњаци нису дали одговор на питање о пореклу продорне парчадне ране у груди леша жене (претпостављено Еве Браун) извађене из левка заједно с лешом мушкарца (претпостављено Адолфом Хитлером).

Како следи из сведочења сарадника Хитлеровог обезбеђења Ханса Крамера, раним јутром у суботу, 28. априла ове године, начелник Хитлеровог личног обезбеђења Ханс Ратенхубер поручио му је да у мноштву лешева разбацаних поред Царске канцеларије нађе лешеве мушкарца и жене, грађом сличне Адолфу Хитлеру и Еви Браун. Исте вечери наредба је извршена. Ханс Крамер и стражари у главном стану Хајнрих Фитингоф и Вили Шмунт донели су у врт Царске канцеларије два трупа, која су нашли у четврти железничке станице у Потсдаму. Трупове су предали налазећем се у бункеру хирургу гестапоа Лудвигу Штумпфегеру и зубару Царске канцеларије др Јохану Хугу Блашкеу. Искази Ханса Крамера су проверени и нашли су своју потврду приликом вршења ситуационог вештачења и иследних радњи мог заменика, друга Кобулова. Онда је саслушани Х. Крамер изјавио жељу да сарађује с органима НКГБ у замену за своју слободу и безбедност своје породице, која се налази у окупационој зони. Саслушани по предмету Х. Фитингоф и В. Шмунт су потврдили Крамерово сведочење. Током спровођења ситуационог вештачења, сведоци Шмунт и Фитингоф су истоветно, сваки засебно, показали где су нашли труп мушкарца, затим женски леш, како су их преносили до врта Царске канцеларије, као и где су се заустављали и где су се склањали од експлозија граната. Најпре је сваки од њих нацртао подробан план кретања. На местима где су биле означене експлозије граната, пронађени су левци од експлозија. Сведоци су појаснили да је жена, чији леш су нашли, по свој прилици скончала од парчадне ране у груди, пошто су јој груди и одећа на месту рањавања биле окрвављене. Леш мушкарца био је стар отприлике 50 година, с равним цртама лица. Глава му је била разбијена, али кости лобање и лица нису биле смрскане. Органи НКГБ немају разлога да не верују исказима ових сведока. Осим тога, Фитингоф је изјавио да је од других стражара чуо како су износили трупове Хитлера и Еве Браун из бункера пре спаљивања. Трупови су били увијени у ћебад и премотани конопцима од главе до ногу. Пре него што су из Хитлеровог одсека изнети лешеви, удаљено је обезбеђење и особље.

Занимљивост представља низ околности, на који начин је у видокруг наших контраобавештајаца доспела асистенткиња Хитлеровог доктора Блашкеа – Кети Хојзерман, која је постала главни сведок у идентификацији Хитлера по зубним протезама и мостовима. Установљено је да је Менгесхаузен, у неслужбеном разговору који се догодио 9. маја ове године с радницима органа „Смерш-а“ 3. ударне армије, друговима Горбушиним и Бистровим, на питање о идентификовању пронађених лешева, „посаветовао“ да у берлинској стоматолошкој клиници „Шарите“ пронађу оториноларинголога фон Ајкена, који је оперисао Хитлера те, како сматра Менгесхаузен, може дати сведочење које ће допринети установљавању истине. Менгесхаузен је понудио своје услуге у томе, тако што ће присуствовати приликом саслушавања медицинског особља, да би кориговао исказе сведока. Убеђени у истинитост Менгесхаузенове изјаве, Горбушин и Бистров су 10. маја ове године дошли у клинику „Шарите“, где их је, зачудо, очекивао оториноларинголог фон Ајкен, који им је указао на Хитлеровог зубара Блашкеа и посаветовао да попричају с његовом асистенткињом Кети Хојзерман. Саслушана по предмету Хојзерманова, немајућа стручну медицинску спрему, разговетно је, наученим реченицама, одмах дала најисцрпније исказе о стању зуба, протеза и мостова обеју вилица Хитлера и Еве Браун и других чланова највишег руководства Немачке, које је опслуживао Блашке. На исти начин је, по савету Хојзерманове, био саслушан дентиста Фриц Ехтман, који је правио протезе за зубе и крунице највишег руководства Немачке.

У таквим околностима јављају се као сумњиве изјаве сведока Хојзерманове, Ехтмана, Менгесхаузена, Гиншеа и др. сведока „активно сарађујућих“ с истрагом.

У делу закључка судско-медицинске комисије за преглед нагорелог мушкарца (претпостављено Адолфа Хитлера): судско-медицински преглед мушкарца (претпостављено Адолфа Хитлера) спроведен је крајње немарно.

Није установљен тачан узраст мушкарца. Стручњаци су његову старост одредили од 50 до 60 година према карактеристикама преосталих рођених зуба. Ипак, преглед аорте, услед непознатих разлога, није извршен.

Нису указани узроци и механизми појаве крупних напрслина, мрвљења костију, горње вилице и костију основе лобање.

Није извршена хемијска анализа унутрашњих органа поводом присутности у њима цијанских једињења.

Закључак о наступању смрти услед тровања направљен је исхитрено на основу тога што су у устима трупа откривени многобројни парчићи зидића танке ампуле с карактеристичним горким запахом бадема.

Приликом прегледа леша нагорелог мушкарца (претпостављено Адолфа Хитлера) пронађено је једно јајце. Саслушани по предмету лекар који је пратио Хитлера Вернер Хазе је изјавио да је последњи пут спољњи преглед Хитлера обављао 1945. године због упале пасеменика десног јајета, па је извршио палпацију Хитлерових мошница и јаја. Ништа сумњиво приликом спољног прегледа Хитлера није пронашао. Да је Хитлеру недостајало једно јаје, Хазе би ту чињеницу одразио у прегледу.

Пажњу на себе скрећу следеће чињенице:

– по Хитлеровом наређењу је почетком априла ове године била рашчишћена централна улица у Берлину Унтер ден Линген од Бранденбуршке капије према Тиргартену и одрезани врхови дрвећа дуж трасе за ванредно узлетање авиона;

– после рођендана Адолфа Хитлера 20. априла ове године, Хитлера и Еву Браун нико од услужног особља није видео на дневном светлу и сијаличном осветљењу у бункеру;

– од 22. априла ове године у доњем бункеру по Бормановом наређењу поодвртане су лампе за електрично осветљење и замењене керозинским. Хитлера су углавном виђали у сумраку, с леђа, где седи у фотељи, окренутој наслоном к вратима. Дотад је фотеља стајала уза зид, с наслоном ка зидићу;

– од тада је по Бормановом наређењу истурено и стражарско место SS између горњег и доњег бункера;

– од истог тог времена Хитлерове секретарице – Јохана Волф, Гертруда Јунге и Криста Шредер нису виђале Еву Браун, али су се интересовале како је и због чега она више не шета с њима по врту Царске канцеларије;

– Хитлерово здравље се после рођендана нагло погоршало, с муком се кретао и налазио се под сталним надзором др Морела, који му је убризгавао морфијум и пуштао крв;

– из исказа главног кувара Вилхелма Лангеа следи да након што је истурено стражарско место између горњег и доњег бункера он ниједном није лично видео Хитлера. Храну је предавао преко обезбеђења, које је обратно доносило прљаво посуђе. Дотад је често виђао Хитлера.

Истакнути нацистички званичник Мартин Борман

Из исказа Вилија Шмунта произилази да је једног дана, одмах после Хитлеровог рођендана, у вечерње доба он пушио у врту Царске канцеларије и видео како се Хитлер и Борман враћају из шетње. Обратио је пажњу на Хитлеров ход. Он му се учинио необичним. Хитлер је корачао уверено и брзо, а овде је видео да се човек, споља налик на Хитлера, једва једвице вуче. Борман је на повоцу водио Хитлерову кују овчарку Блонди, која се отимала назад и непрекидно лајала. Затим је зачуо звук авионског мотора, а онда угледао маломестни авион где узлеће са стране Бранденбуршке капије по Унтер ден Линден у правцу југозапада. Орман и Хитлер су се зауставили и пратили погледом авион који је одлетао.

Према саопштењу Главне управе контраобавештајне службе „Смерш“, на одсеку 5. ударне армије пронађен је Борманов дневник. Нарочиту занимљивост представљају два последња записа у његовом дневнику:

30. 4. 45. Адолф Хитлер – „𐌸
Ева Х. (Хитлер)
– „⋔“[1]
1. маја
Покушај пробоја из обруча.

Борманово боравиште је до дана данашњег непознато. Указани рунски запис о смрти Еве Браун за нас нема нарочитог значаја. За нас је важно да је Адолф Хитлер, како то следи из Бормановог дневника, 30. априла 1945. године још био жив.

Сарадници контраобавештајне службе „Смерш“ 11. јуна 1945. у здању Главног штаба РМ Немачке на адреси: Берлин, Тиргартен, Тирпитцуфер 38-42, налазе карте пролажења дубина за капетане подморница које улазе у фиреров посебни конвој. Из тих карата излази да су Немци остварили понирање подморница у непосредној близини обале Антарктика на подручју Земље краљице Мод, затим зароњавали 20 км у пролаз под ледом Антарктика и пролазили сложен пут, означен у картама-водичима, после чега су се обретали унутар Земље, где постоје иста оваква мора и океани, острва и континенти. Како следи из ознака на картама, у квадратима С-8, С-9 десне полулопте унутрашњег дела Земље Немци су опремили подводну базу немачке РМ, а у квадратима В-6, В-7 и В-8 исте полулопте свастикама је обележена област под називом „Нова Швабија“ и град „Нови Берлин“.

Први пут су о постојању „Нове Швабије“ органи НКВД СССР сазнали из грађе и извештаја наших научника-истраживача, који су у оквиру заједничког споразума о размени искустава и сарадњи између органа државне безбедности СССР и Немачке од 11. новембра 1938. године, одобреног Решењем Политбироа ЦК ВКП(б) од 25. децембра 1939. године, посећивали Берлин и немачка научна друштва.

Како следи из извештаја о путу у Берлин начелника посебне лабораторије НКВД друга Савељева од 10. јануара 1939. године, Немци су у том временском периоду освајали област на Антарктику, коју су они назвали „Новом Швабијом“, на подручју Земље краљице Мод. Немачки научници беху убеђени да је Земља изнутра шупља, те да су под ледом Антарктика скривени пролази у такозвану „Агарту“ – унутрашњи део Земље („Колевка човечанства“), што је обележено на немачкој схеми научног друштва „Аненербе“ 1938. године.

Фотодокумента и саопштења у немачкој штампи 1938. године, представљена од друга Савељева, сведоче о томе да Немци ка обалама Антарктика отправљају велике експедиције и брод што носи име „Нова Швабија“.

Проучавању унутрашње области Земље немачка влада је придавала највећи могући значај. То следи из представљене грађе научног òдела SS Аненербе од 1940. године, из чега проистиче да су се на располагању немачких научника налазили старински тибетански манускрипти о тајнама савремене цивилизације, о стварању света и човека пре 350 милиона година, о светским цивилизацијама које постојаху на Земљи током указаног времена.

Први пут су органи немачке војне обавештајне службе за постојање таквих сазнања на Тибету дознали 1929. године од радника ОГПУ Јакова Бљумкина, који је Немцима предао важне државне тајне, које су њему постале познате по радној линији и службеном путу на Тибет 1925. године.

Стигавши по упутству председника ОГПУ на Тибет, Јаков Бљумкин је обећао далај-лами XIII добијање златног кредита и оружја од совјетске владе. Заузврат је тражио да му се покаже каква се скривена знања налазе у подземљима дворца Потала и Ласе. Бљумкину је показано неколико ризница и оружје древних цивилизација, о чему је он касније испричао лично Лаву Троцком, када се нелегално сретао с њим на Кипру 1929. године. Те исте податке је издао представнику немачке војне обавештајне службе, зашта је добио 2,5 милиона америчких долара, намеравајући да изврши бекство из СССР са својом љубавницом, која је издала Бљумкина као шпијуна органима ОГПУ кад је задржана приликом размене валуте у хотелу „Метропол“. Бљумкин је 1929. године стрељан.

У даљњем је немачка влада, почев од 1930. године, још пре доласка Адолфа Хитлера на власт, чинила покушаје успостављања дипломатских односа са Тибетом, а 1938-1939. године у Ласу беху упућене експедиције научног òдела SS. Сазнања која су била добијена на Тибету омогућила су Немцима да остваре научно-технички пробој у прављењу атомског оружја у подземном граду Хајгерлох, ракета ФАУ у горама код града Нордхаузена, као и у изградњи летеће технике с нетрадиционалним моторима и конструкцијама, чиме се бавио немачки „Зондер биро бр. 13“.

Органи НКВД су јануара 1939. године организовали научну експедицију на Тибет, која је била обустављена априла-маја 1939. године због рата Тибета с Кином. Из материјала експедиције проистиче да тибетански монаси поседују знања о оружјима и летилицама, која су им остала од древних цивилизација, постојалих на Земљи пре око милион година. Совјетска експедиција добила је податке о томе како се у старини при градњи пирамида и двораца примењивало злато, које се помоћу клешта „Вађре“ претварало у бели прах на температури равној температури површине Сунца, затим се тај прах наносио на гранитне плоче, те активизирала његова натпроводничка својства путем звука струна харфе. Огромни гранитни блокови су на тај начин премештани ваздухом, а камене стене расецане као маслац. Слични експерименти са златом вршени су у специјалној лабораторији ОГПУ-НКВД СССР у периоду 1933-1935. године под руководством друга Савељева. Као резултат вршених опита из злата је извучен катализатор, помоћу којег је деловано на растопљене метале, услед чега се догађала својеврсна трансмутација. Додавањем тог катализатора у олово или бакар, оба вештаства су се претварала у метале по карактеристикама сличне злату. Додавање прашка добијеног од злата на високим температурама у храну продужавало је живот вођама Анунака за сто година (8. тисућлеће пре наше ере), што следи из истраживања совјетских и америчких научника.

Од совјетске експедиције 1939. године получена грађа на Тибету (умножена из старих тибетанских манускрипта) сведочи о томе да су немачки научници у научном òделу SS поседовали сличну информацију, засновану на одгонетању записа из древних тибетанских манускрипата. На тај начин изворност немачких карата за пролажење подводних коридора не изазива сумњу, будући да су околности повезане с изучавањем те области од немачких научника и служби SS убедљиве и потврђене присутном у органима НКВД грађом из 1938-1940. године.

Управни службеници контраобавештајне службе Смерш

Органи контраобавештајне службе „Смерш“ током проучавања архи́вā Врховне команде Вермахта у граду Пирна под Дрезденом септембра 1945. године проналазе тајни подсетник пуковника Вермахта Вилхелма Волфа с текстом Хитлерове заповести бр. 8 од 10. јануара 1940. године о бирању кандидата из војске за освајање нових немачких територија у областима Антарктика. У заповести се говори о томе да су заједничка истраживања научника, морнара и подморничара омогућила откривање за Немачку безграничне територије, скривене под ледом Антарктика, због чега се прописивало да се изврши одабир добровољних кандидата за слање на Антарктик. Одговарајућа смерница бр. 88 од 20. јануара 1940. године утврђује редослед одабира добровољаца у јединицама Вермахта, Луфтвафеа, РМ и SS. У смерници је убележено да се „транспорт људи врши фиреровим посебним конвојем једном у три месеца“. Првобитна колонија насељеника, како из текста смернице следи, треба да буде образована 1940. године и да броји 5.000 људи. У месечном року прописано је да се одабере 2.000 кандидата, одлично телесно развијених, раста не нижег од 178 цм итсл. Заповест рајхсфирера SS од 27. маја 1940. бр. 330 поједностављује ток одабира добровољаца због тога што многи војници не желе заувек да напусте своју родбину и најмилије у Немачкој. Уз подсетник је приложена фото-документација.

Из саопштења начелника ГОУ Генералштаба РСЦА* од 5. септембра 1945. године произилази да се јуна 1945. године подморница немачких ВПС бр. У-530 из фиреровог посебног конвоја предала аргентинским војним властима, а 17. јуна друга подморница бр. У-977, која се враћала са Јужног пола, била откривена од америчке војне ескадре, загнана у ушће реке Рио Пегро, после чега се посада подводне лађе предала америчким ВПС. Како следи из саопштења, капетани подморница у периоду од 1944. до маја 1945. године су остварили четрнаестак продора, превезли на Антарктик око 260 путника и тисуће сандука тајног товара, који је током путовања чуван од лица између путника. Њима је познато да је у конвоју било свега око 350 подморница. Постојале су две мисије: они што су пловили к Антарктику и пребацивали људе, товар и друге подморнице без бројева за распознавање, и мисија „за спасавање“ – подморнице које су зароњавале под ледени покров с путницима и товаром. На тај начин по нашим подацима из Немачке беху евакуисани виђени немачки научници с њиховим породицама и „најбољи представници нације“. Капетан подморнице У-530 Ото Вермут саопштио је да је он последњи пут предао личне ствари Адолфа Хитлера и 150 сандука са драгоценостима, које су пратили људи у маскама. По другим подацима, у подводној лађи У-977 налазио се Адолф Хитлер, пошто је на путу кретања к Антарктику 4. маја 1945. године У-977 потопила бразилску крстарицу „Бахија“ (погинуло око 400 људи), а 5. маја потопљене су још три војне лађе – две лађе бразилске обалске страже и једна британска (погинуло око 600 људи).

Всеволод Николајевић Меркулов

Како следи из реферата начелника 1. управе НКГБ друга Фитина (по линији „А“) сва недалека од Антарктика острва у периоду од 1944. до маја 1945. беху насељена немачким колонистима, а гувернер Јужних оркнијских острва од новембра 1944. је Фриц Бартелс – бригаденфирер SS. На Малвинским острвима скривено је распоређен гарнизон немачких ВПС, на чијем располагању се налази неколико подморница, скривених под планинским масивом у затону у области града Порт Стенли.
Меркулов

***

Може се замислити какву је реакцију изазвао Меркуловљев извештај код највишег руководства СССР. Предузимају се свеобухватне мере за установљавање идентитета лешева нађених у близини Хитлеровог бункера. Поново се спроводе судско-медицинска испитивања. Укључују се најбоље медицинске установе и стручњаци, врше се опити пресађивања зуба и замене вилица мртвацима, спаљивања лешева с покушајем накнадног препознавања. Навешћу једну одлуку В. Меркулова: „Хитно! Друже Денисове, пођите на Вагањковско гробље и проучавајте како горе и угљенишу се лешеви људи, те да ли их се може идентификовати по нагорелом лицу. Експериментишите мало“. Сви који су са подвалом упознати природно се надају да то није тако, да је Хитлер мртав. О томе је обавештено читаво човечанство. Врше се нова саслушавања очевидаца фирерове „смрти“. Поредим потписе народног комесара Државне безбедности СССР В. Меркулова и начелника Главне управе контраобавештајне службе „Смерш“ В. Абакумова на извештајима о проналажењу лешева Адолфа Хитлера и Еве Браун са каснијим, на извештајима о подмени лешева. На почетку маја 1945. они су китњасти, развучени, као на пример:

У складу са захтевом, упућујем копије акта судско-медицинског испитивања од 8. маја 1945. и закључак комисије од 10. маја 1945. на 4 листа претпостављеног трупа бившег рајхсканцелара Немачке Адолфа Хитлера.
В. Абакумов

Али већ 3. јуна те исте 1945. лични потписи тих истих лица добијају снужден изглед. Хитлер и његова дружина су насанкали једну од најбољих тајних служби света. Има се због чега снуждити. Сав огроман посао државне безбедности, обављен за ратних година у раскринкавању и уништавању непријатељске агентуре, разоткривању издајника и кукавица, убацивању сопствених агената у непријатељску позадину, помоћ партизанима, подржавање истрајности војних јединица у борби, лична храброст официра и војника државне безбедности и штошта друго – мачку о реп. Хитлер је побегао.


[1] У Бормановом дневнику у заградама су нацртани рунски знаци, који означавају: Хитлер је жив (полуовални трозубац окренут зупцима нагоре); Ева – трозубац окренут надоле, што значи смрт.

* Главна Обавештајна Управа Генералштаба Радничко-Сељачке Црвене Армије (рус. скр. ГРУ ГШ РККА) – прим. прев.


Поглавље из књиге Забрањени свет (стр. 283-298) генерала Леонида Ивашова, која је изашла 2018. године у издању Духовног луга из Крагујевца у преводу Драгана Буковичког. Књигу можете наручити код издавача путем телефона 064/22-444-77.

Читаоцима који желе више обавештења о књизи, најтоплије препоручујемо да погледају разговор новинара Милорада Вукашиновића и професора Зорана Буљугића од 2. маја 2019. у емисији Геополитика Новосадске телевизије.

(Visited 212 times, 1 visits today)
ГЛАВНА, ПАМЕТАРНИЦА
One comment on “Леонид Ивашов: БЕКСТВО ЗЛОЧИНЦА БР. 1
  1. каква будалаштина,није никакво чудо зашто се СССР распао кад цу овакви били генерали.Ово је за треће око и сличне часописе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *