Он мисли, осећа и хоће оно што верује да треба да мисли, осећа и хоће; у самом том процесу он губи своје лично ја, на коме се мора градити свака истинска безбедност слободног појединца.
Пѣсма која слѣди објављена је у 14. броју Нове газете од 10. фебруара 2020. године на стр. 24, и прѣдставља поетски коментар текућих уставних промѣна у Руској Федерацији.
Српски језик је наш језик, дакле језик свих нас, а није само њихов, наиме шачице полноидентитетски оптерећених особа, чија је добронамјерност према „остатку“ српског друштва – ако имамо у виду друге аспекте и теме њиховог јавног дјеловања – увелико упитна