Пошто су учврстили политичку власт након четири године крвавог грађанског рата, комунисти су пажњу усмерили ка својим идеолошким супарницима. Двадесет друге године 20. века одлучили су да избаце из земље све истакнуте чланове интелигенције који нису прихватили нову идеологију, нарочито оне који су имали утицај на младеж
Кад је, 1913. године – каже Казимировић – Апис боравио у Берлину (пуна четири месеца), Богићевић га је увео у тамошње кругове угледника из војске и политике, особито оних из војске, који су вођу Црне руке највише интересовали
Југословенски ратни циљ Србије из 1914, као и његово остварење 1918. у снажнијој су узрочно-последичној вези са Србијином вестернизацијом под аустро-угарским патронатом после 1878. него са међународним приликама Првог светског рата
Срби нису схватили да 1914. нису били нападнути због атентата у Сарајеву или због певања родољубивих народних песама, већ јер су гранични народ православно-словенске културолошке традиције, на првој линији фронта према другој великој традицији Европе
Пошто су преко Косова и Метохије из Авганистана за протеклих 20 година прошле хиљаде тона наркотика, сада је најављен долазак на Космет неколико хиљада авганистанских избеглица, тачније – сарадника окупатора своје земље.
У турском геноциду над мојим народом, страшном и прећутаном, брутално је убијено милион и по људи. Тада је то било три четвртине укупног броја Јермена. Нисмо желели невине жртве, пуцали смо у представнике државе која је починила тај ужас и у равнодушност света
Професор Милошевић основано закључује да није реч само о Стаљиновој неспособности да се суочи са очигледним чињеницама, већ и о његовој склоности „да се понаша у супротности са сопственим елементарним личним интересима“
Косовски завет остао је у сржи духовног живота српског народа у невероватно дугом временском распону, од култних списа савременика Косовског боја до песме „Догодине у Призрену“ Београдског синдиката. У различитим епохама мењао је облик и имена (Видовданска етика, Видовдански култ, Косовски мит, Косовско опредељење, Косовски завет), али је суштина остала иста
Народи се рађају и умиру; опстанак на историјској позорници ваља заслужити. Кад се окрену леђа Природи и њеном оностраном надгледнику, остаје батргање усамљеничког ума
Није било никакве жеље за променом, или макар ублажавањем створеног деспотског поретка, напротив – постојала је само жеља и спремност да се уклони и уништи све што би тај поредак угрозило
Са позиције савремене свепамети и ароганције губи се из вида да су нека традиционална знања била истинитија од накнадних „истина“
Ми смо тим злочинцима нешто остали дужни. То је наш грех. Грех наше садашњости.
На једној страни било је девет хиљада Срба и три хиљаде Руса, на другој двоструко више Турака. Српско-руским снагама командовао је Јосиф Корнилович Орурк, пореклом Ирац, а Турцима Хуршид-паша. Велика и блистава беше словенска победа
Као и раније, и овог пута су „дочек“ поставили као по синдикалном и партијском „задатку“, вршећи притисак да свако мора да изађе на прославу Силвестра (римокатоличке Нове године)
Мене нису остављали ни тренутка самог са Владиком, јер је био неопходан стални надзор како се никаква сумња или стрепња не би родила у његовом срцу. Знали су да их знам ”ко жуту пару”.
У историју су ушле нѣ само сјајне побѣде јапанске војске с почетка борбених дѣјстава, него и сви они ужаси које нам је прѣдстојало прѣживѣти послѣ пораза и о којима бих и желѣо да испричам младом поколѣњу, неупознатом с ратовима, да се то нѣ би поновило.
Чудно неко вријеме! Kад разговараш с појединцем чини ти се разборит и нормалан. Док га сусрећеш у етничкој групи чини ти се идиотом, јер више проказује проказатеље злочина, него саме злочинце. Ми се навикавамо да живимо с властитим злочином.
Борба против руског утицаја у нас је борба против српског становишта, против српског саморазумевања