Преп. Симеон Нови Богослов пише: „У ономе ко je добио благодат, она се или увећава, ако се он подвизава, или се умањује, ако je немаран; и ако се тај немар продужи, она ћe, мало-помало, сасвим усахнути у њему и оставити га потпуно пустим. Напустиће га, a он ће још дуго мислити да je поседује…“
(Visited 356 times, 1 visits today)
Related posts:
Фјодор Михајлович Достојевски: ЗАПИСИ ИЗ МРТВОГ ДОМА (ЦИТАТ)
Ерих Фром: ОБМАНА О ИНДИВИДУАЛНОСТИ (цитат)
Луције Анеј Сенека: ПИСМА ПРИЈАТЕЉУ – ПИСМО 8. (цитат)
Драгош Калајић: СРПСКА ДЕЦА ЦАРСТВА (цитат)
Семјон Л. Франк: СВЕТЛОСТ У ТАМИ (цитат)
Павле Флоренски: РЕЧНИК СИМБОЛА: ТАЧКА
Александар Пушкин: О ДУХУ КЊИЖЕВНОСТИ (цитат)
Николај Берђајев: МОЈА КОНАЧНА ФИЛОСОФИЈА (цитат)
Едуард Лимонов: О СМРТИ (цитат)
Николај Берђајев: ГЕНЕРАЛНА ЛИНИЈА СОВЈЕТСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ И БОРБЕНИ АТЕИЗАМ (цитат)
Иван Иљин: О ДУХОВНОСТИ ИНСТИНКТА (цитат)
Елијас Канети: МАСА ХАЈКЕ (цитат)
Благодат се излива на оног ко се подвизава. Подвигом задобијена благодат, међутим, не служи томе да човек убудуће осећа лагодност и комфор, него да кроз даље чињење подвига буде све више налик Богу. Подвигом се благодат задобија, подвигом се чува и увећава. То је оно што нам Сергеј Фудељ јасно предочава, упућујући нас на сагледавање правог односа слободе, подвига и благодати.
Тако, у личности и делу Св. Јована Златоустог сагледавамо истинског заступника философије и педагогије подвига.
„Подвиг је, по Златоусту, истинска философија, зато што је подвиг остварење хришћанске онтологије личности.“ (Слово Епископа диоклијског др Јована /Пурића/ на одбрани докторске дисертације „Философија васпитања Св. Јована Златоуста“, 2012)
„Свети Јован Златоусти, као и наш Господ Исус Христос, уче нас да благодат Божију не можемо задобити без труда, без подвига, без одрицања од себе, јер тек када уложимо труд, када уложимо подвиг, веру, љубав, тим одрицањем долазимо до истинске заједнице са Богом, са собом, једни са другима. Без подвига, труда и одрицања не можемо доћи ни до истинске димензије свога бића. О свему томе тако дивно благовести свети Јован Златоусти.“ (Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована на славској Литургији у Богсловији Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, 26. новембар 2010. године)
Највећи успех непријатеља људског рода је што је ову тезу, основни појам и меру нашег духовног живота истиснуо из свести чак и већини људи који су преостали у вери. Најзаступљенија делатност данашњице постала је управо она којом се највише бави господар овога света и поднебесја: одвраћање пажње и њено расипање (право значење еуфемизма ,,забава”).