Евсевије Петровић: О ГРЕСИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У БОГОСЛУЖЈУ (/не/опроштеним и /не/остављеним)

Од грешке, која је проклетство јер цео Народ води у проклетство, постоји само једна гора ствар – чувари грешке који су спремни да се за њу боре до смрти.

Марија Рјаховска: ИКОНА И ЛОПАТА (одломци)

Крст, смрт, крв, Срб: свака од тих речи подсећа на кратки фијук сабље у ваздуху — па секла она туђу главу или твоју сопствену. Речи које означавају оно најважније и најнеминовније уопште су лишене самогласника, као да би већ својим звучањем да поразе и припреме оног ко их произноси на неизбежну суровост живота…

Никола Коља Пејаковић: ЖЕЛЕ ДА НАШЕ ВЕРОВАЊЕ У ИСУСА ХРИСТА ПРЕДСТАВЕ КАО ЗАТУЦАНОСТ И НЕЗНАЊЕ

– Говор на свечаној академији поводом Дана Републике Српске. ДАНАС је Дан Републике Српске, за неке само још један обичан дан, али за нас преважан, […]

Зоран Туцаковић: О (ЈЕДНОЈ) ДЕФИНИЦИЈИ И (ПОСЛЕДИЧНОЈ) ПОЛЕМИЦИ

На крају сам поставио „шкакљива“ питања: Ако је читав свет илузија, а сазнање о томе само степеник ка „коренитом престанку идентитета и патње“, зашто морамо […]