Крст, смрт, крв, Срб: свака од тих речи подсећа на кратки фијук сабље у ваздуху — па секла она туђу главу или твоју сопствену. Речи које означавају оно најважније и најнеминовније уопште су лишене самогласника, као да би већ својим звучањем да поразе и припреме оног ко их произноси на неизбежну суровост живота…