За­не­ма­ри чо­вје­чан­ске бри­ге, мој бри­жен­ко, па по­ста­ни раз­бри­бри­жен­ко, и све ће ти ићи као по ло­ју, мој осу­шен­ко. Не бе­ри ту­ђе бри­ге, за­жму­ри и за­тр­чи се, па ћеш се не­гдје и за­у­ста­ви­ти, мој за­у­ста­вљен­ко....