Никола Танасић: СМРТ И БЕСМРТНОСТ У ПЛАТОНОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ ИЛИ “КАТАБАЗА” И ЖИВОТ ВЕЧНИ ПРЕ ХРИСТА

Платон надограђује Сократова једноставна веровања и интуиције, и гради једну недвосмислено религијску есхатологију, која даје ново утемељење појму душе, и филозофским аргументима доказује извесност апсолутно праведног суда који неумитно и незаобилазно чека сваког појединца након смрти

Душан Пророковић: ЗАШТО ЗАПАДЊАЦИ НЕ МОГУ СХВАТИТИ ДОСТОЈЕВСКОГ

Одакле нам право да се нечега одричемо, ако су то генерације пре нас стицале или се за то бориле? Не почиње историја од данас, нити се садашњост може сагледавати без прошлости. Самим тим, ни будућност се не може планирати према томе шта је корисно, већ шта је исправно!

Ото Дубислав Пирх: НА ДВОРУ КЊАЗА МИЛОША

Књаз не зна ни читати ни писати, али опет зато он управља свима пословима, и тако влада језиком, при диктирању или наређивању појединих састава, да често изазива чуђење околине. Осим српског разуме потпуно турски, али не говори никад

Институт „Арчибалд Рајс“: УМЕСТО ИСАИЈО ЛИКУЈ, ЛИКУЈ АНТЕ ПАВЕЛИЋУ

У Божићном тропару, пред рождество Господње, пева се „Исаијо, ликуј!“ Тропар узурпаторове разбојничке „скупштине“ је „ликуј, Анте Павелићу, јер чак ни као лажни представници српског народа који си ти четири године таманио, ми нећемо жигосати твоје геноцидно злодело.“

Радмила Мечанин: БОЖЈИ ДАР И ТЕЖАК КРСТ

Овом биографијом „Јесењин – обећавајући сусрет тек…” Прилепин је признат за највећег познаваоца живота и дела Сергеја Јесењина. Она садржи све што нам омогућава да Јесењина видимо онако како нисмо ни слутили, али тако животног да побуђује најразличитија осећања, као да је ту, са нама, а не на филмском платну или у књизи

Јагош Ђуретић: УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА

Ово је тренутак у коме се суштинске разлике између политике и уметности као друштвених феномена не само јасно виде него се не могу ни прикривати, јер уметничко стваралаштво, да би доиста било уметничко, не подноси никакво политичко условљавање

Владимир Димитријевић: КРУНА СА КРСТОМ ИЛИ ВЛАСТ АНТИХРИСТА

Данас, када, са највећом захвалношћу и свешћу о својој недостојности, примам плакету са његовим именом и презименом од Центра за истраживање православног монархизма, сећам се неустрашивог крстоносца, Небојше Крстољубивога, и молим се Богу за покој његове душе сећајући се свих наших разговора о будућности Србије и света, за коју смо знали да неће бити светла Сунцем правде, него поноћно тамна, ако се не вратимо Богу и себи

Андреј Фурсов: ОСТВАРУЈУ СЕ НАЈВЕЋИ СТРАХОВИ КЛАУСА ШВАБА

Развијање сукоба западне елите, пре свега њеног англосасконско-јеврејског језгра и кинеске елите – који је невиђена појава у историји светске борбе, занимљива је слика и чека нас много изненађења.

МАТИЦА СРПСКА: ДРЖАВА ХОЋЕ ДА МЕЊА НОРМУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Ако би се избацивали сви књижевни текстови који садрже родне стереотипе (а који одражавају време и контекст у којем су настали), дошли бисмо у ситуацију да се из студијског програма избаци велики део светске књижевне баштине. Говори се о успостављању „родног баланса у истраживачким тимовима“, чиме би приликом избора чланова истраживачког тима пол имао већу вредност у односу на квалитет истраживача

Валентин Катасонов: „ШПАЊОЛИЦА“ ИЛИ СТРАШНА ТАЈНА КОЈУ ПОКУШАВАЈУ ДА САКРИЈУ

Кевин Бери пише о шпањолици као о већем и обимнијем злочину него што је припрема и изазивање два светска рата. На бојним пољима у Првом светском рату погинуло је укупно десетак милиона људи; шпањолица је однела 5-10 пута више живота; а шпањолицу је изазвао „експеримент са бактеријском вакцином“

Свети Јустин Нови (Ћелијски): БЕСЕДА НА СВ. АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА

Први хришћани су Свети Анђели, а на челу њиховом је Свети Архистратиг Михаил, кога ми данас славимо, Војсковођа Христове војске, и Небеске и земаљске. Он данас врши смотру над родом људским

Јован Попов: ДОСТОЈЕВСКИ КАО ИДЕОЛОГ И КАО ПРОРОК

Основна теза „Злих духа“ је да фанатична опседнутост идејом води истом исходу као када ђаво уђе у човека: пропасти, лудилу, смрти – његовој сопственој или других људи, некада читавог мноштва

Владимир Умељић: ГИДЕОН ГРАЈФ, ЖРТВЕНО ЈАГЊЕ НА ОЛТАРУ ДИРИГОВАНОГ ЈЕДНОУМЉА

Гидеон Грајф стоји несумњиво на гледишту науке и етике, не дозвољава једном ad hoc трибуналу, једноумним политичарима, оркестрираним медијима и загриженим лобистима да га застраше или корумпирају, но он стоји и за нешто више. Он, наиме, никоме не дозвољава да безочним инфлационирањем и девалвирањем појма геноцида обезвреди Холокауст и банализује његове невине жртве, да их још једном онечовечи и сведе на једну ето само статистичку величину