Југословенски ратни циљ Србије из 1914, као и његово остварење 1918. у снажнијој су узрочно-последичној вези са Србијином вестернизацијом под аустро-угарским патронатом после 1878. него са међународним приликама Првог светског рата
Срби нису схватили да 1914. нису били нападнути због атентата у Сарајеву или због певања родољубивих народних песама, већ јер су гранични народ православно-словенске културолошке традиције, на првој линији фронта према другој великој традицији Европе
Мировна конференција у Паризу била је конференција сила – победница, а побеђеним државама није био дозвољен приступ. У раду су учествовале 30 савезничких и придружених држава
