Пожелео сам, дакле, да саставим овакав прилог, свечан у чињеницама, дубок у помињаним годинама, омеђашен метафоричким називима и именима заслужних, све тако у славу ћирилице, што је прави разлог, пожељан да буде повећаван и учестан, али и у одбрану ћирилице, јер би требало јасно рећи, ако то може било коме бити јасно, како је дошло да Срби запоставе писмо на којем су се давно описменили и ушли у учене европске народе
Ознака: Миро Вуксановић
Миро Вуксановић: КУЛТУРНИ ПРОСТОР
Један од послова јесте да изучимо како је заснован наш духовни живот и како је настајала наша уметност. Нисам спреман да се кладим да то […]
Миро Вуксановић: У ЗАВИЧАЈУ РАЈА ОД РЕЧИ
Мирослав Егерић је био оштрорек и правичан, афирмисан у времену кад је критика била утицајна и честа, посебно наклоњен сатири и полемичности, веран традицији и модеран […]
Миро Вуксановић: ЈЕГДА, ПЧЕЛА И ОТАЏБИНА
Миро Вуксановић (1944), писац, академик, директор Библиотеке САНУ. Дипломирао књижевност на Филолошком факултету у Београду 1969; обављао професуру до 1975, био управник Сомборске библиотеке и […]