1. И када се он мољаше Богу на једном мјесту па престаде, рече му неки од ученика његових: Господе, научи нас молити се, као што и Јован научи ученике своје.
2. А он им рече: Када се молите говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу.
3. Хљеб наш насушни дај нам сваки дан;
4. И опрости нам гријехе наше, јер и ми опраштамо свакоме дужнику својему; и не уведи нас у искушење; него нас избави од злога.
5. И рече им: Који од вас има пријатеља и отиде му у поноћ и рече му: Пријатељу, дај ми три хљеба у зајам,
6. Јер ми дође пријатељ с пута и немам чиме да га послужим.
7. А он изнутра одговарајући да рече: Немој ме узнемиравати; већ су врата затворена, и дјеца су моја са мном у постељи; не могу устати да ти дам.
8. Кажем вам: Ако и не устане да му даде зато што му је пријатељ, али за његову безочност устаће и даће колико му треба.
9. И ја вама кажем: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
10. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
11. Који је међу вама отац од кога ако син заиште хљеба, да му даде камен? Или ако заиште рибу, да му мјесто рибе даде змију?
12. Или ако заиште јаје, да му даде скорпију?
13. Када дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који ишту од њега?
14. И изгоњаше демона, и тај бјеше нијем; и кад изиђе демон, проговори нијеми; и дивљаше се народ.
15. А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула, кнеза демонскога, изгони демоне.
16. А други кушајући га искаху од њега знак са неба.
17. А он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздијели само у себи, опустјеће, и дом који се раздијели сам у себи, пропашће.
18. Ако се и сатана раздијели сам у себи, како ће опстати царство његово? Јер говорите да помоћу Веелзевула изгоним демоне.
19. Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
20. А ако ли ја прстом Божијим изгоним демоне, дакле, стигло вам је Царство Божије.
21. Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру.
22. А када дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздијели што је заплијенио од њега.
23. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.
24. Кад нечисти дух изиђе из човјека, пролази кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не налазећи говори: Вратићу се у дом свој откуда сам изишао.
25. И дошавши нађе пометен и украшен.
26. Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши обитавају ондје; и потоње стање бива човјеку ономе горе од првога.
27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!
28. А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.
29. А народу који се скупљаше стаде говорити: Нараштај је овај зао нараштај; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.
30. Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син Човјечији бити знак нараштају овоме.
31. Царица јужна устаће на суду с људима нараштаја овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша мудрост Соломонову, а гле, овдје је већи од Соломона.
32. Људи Ниневљани ће устати на суду с нараштајем овим, и осудиће га, јер се покајаше на проповијед Јонину, а гле, овдје је већи од Јоне.
33. Нико пак не меће запаљену свјетиљку на скривено мјесто, нити под суд, него на свјећњак да виде свјетлост они који улазе.
34. Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, и све тијело твоје биће свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело ће твоје бити тамно.
35. Пази, дакле, да свјетлост која је у теби не буде тама.
36. Јер ако је све тијело твоје свијетло да нема ниједнога дијела тамна, биће свијетло цијело као кад те свјетиљка обасјава свјетлошћу.
37. А кад он то говораше, мољаше га неки фарисеј да обједује код њега. А он ушавши сједе за трпезу.
38. А фарисеј се зачуди кад видје да се најприје не опра прије обједа.
39. А Господ му рече. Сад ви фарисеји споља чистите чашу и здјелу, а изнутра сте пуни грабежа и злобе.
40. Безумници, није ли онај начинио и изнутра који је начинио споља?
41. Али подајте милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
42. Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и руте и од свакога поврћа, а обилазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не изостављати.
43. Тешко вама фарисејима што волите зачеља по синагогама и поздраве на трговима.
44. Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као непримјетни гробови, те људи по њима одозго газе а не знају.
45. А неки од законика одговарајући рече му: Учитељу, говорећи то и нас вријеђаш.
46. А он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена тешка за ношење, а ви ни једним прстом својим нећете да се прихватите бремена.
47. Тешко вама што зидате гробнице пророцима, а ваши су их оцеви побили.
48. Ви, дакле, свједочите и одобравате дјела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробнице зидате.
49. Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати;
50. Да се иште од рода овога крв свију пророка проливена од постања свијета.
51. Од крви Авељеве све до крви Захарије, који погибе између жртвеника и храма. Да, кажем вам, искаће се од рода овога.
52. Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а оне који би ушли спречисте.
53. А док им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји жестоко да га нападају и да наваљују разним питањима,
54. Вребајући га и тражећи не би ли што уловили из уста његових да би га окривили.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.