1. Никакве, дакле, сад осуде нема онима који у Христу Исусу не живе по тијелу него по Духу.
2. Јер закон Духа живота у Христу Исусу ослободи ме од закона гријеха и смрти.
3. Јер што закону бјеше немогуће, пошто бјеше ослабљен тијелом, Бог пославши Сина свога у обличју тијела грјеховнога и због гријеха, осуди гријех у тијелу,
4. Да се правда закона испуни у нама који не живимо по тијелу него по Духу.
5. Јер који су по тијелу тјелесно мисле, а који су по Духу духовно.
6. Јер је тјелесно мудровање смрт, а духовно мудровање живот и мир.
7. Јер је тјелесно мудровање непријатељство Богу, пошто се не покорава закону Божијем, нити пак може.
8. А који су по тијелу не могу угодити Богу.
9. А ви нисте по тијелу него по Духу, пошто Дух Божији живи у вама. Ако пак неко нема Духа Христова, он није његов.
10. А ако је Христос у вама, онда је тијело мртво за гријех, а Дух је живот за праведност.
11. Ако ли живи у вама Дух Онога који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживјеће и ваша смртна тјелеса Духом својим који живи у вама.
12. Тако, дакле, браћо, нисмо дужни тијелу да по тијелу живимо;
13. Јер ако живите по тијелу, помријећете; ако ли Духом дјела тјелесна умртвљујете, живјећете.
14. Јер које води Дух Божији они су синови Божији.
15. Јер не примисте духа ропства, да се опет бојите; него примисте Духа усиновљења, којим вичемо: Ава, Оче!
16. Овај Дух свједочи нашему духу да смо дјеца Божија.
17. А кад смо дјеца, и насљедници смо: насљедници, дакле, Божији а сунасљедници Христови; пошто с њим страдамо да се с њим и прославимо.
18. Јер мислим да страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се открити.
19. Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији.
20. Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом
21. Да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе дјеце Божије.
22. Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада.
23. А не само она, него и ми који прве дарове Духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега.
24. Јер се надом спасосмо. А нада која се види није нада. Јер кад ко види нешто, како и да се нада?
25. Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо са стрпљењем.
26. А такође нам и Дух помаже у нашим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух се моли за нас уздисајима неизрецивим.
27. А Онај што испитује срца, зна шта је жеља Духа, јер по вољи Божијој посредује за свете.
28. А знамо да онима који љубе Бога све помаже на добро, њима који су позвани по намјери;
29. Јер које унапријед позна, унапријед и одреди, да буду саобразни лику Сина његова, да он буде Прворођени међу многом браћом.
30. А које унапријед одреди, оне и призва; а које призва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.
31. Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће против нас?
32. Он који свога Сина не поштедје, него га предаде за све нас, како да нам с њиме и све не дарује?
33. Ко ће оптужити изабране Божије? Бог је онај који оправдава.
34. Ко ће осудити? Христос је онај који умрије, па још и васкрсе, који је и с десне стране Богу, који и посредује за нас.
35. Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?
36. Као што је написано: Ради тебе нас убијају ваздан, сматрају нас овцама за клање.
37. Али у свему овоме побјеђујемо кроз Онога који нас је заволио.
38. Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност,
39. Ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.