1. И уђе опет у синагогу, и ондје бјеше човјек који имаше суху руку.
2. И мотраху на њега неће ли га у суботу исцијелити да га окриве.
3. И рече човјеку са сухом руком: Стани на средину.
4. И рече њима: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или погубити? А они ћутаху.
5. И погледавши на њих са гњевом, жалећи што су им срца окамењена, рече човјеку: Пружи руку своју! И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.
6. И изишавши фарисеји одмах учинише вијеће против њега са иродовцима како би га погубили.
7. А Исус отиде са ученицима својим према мору; и многи народ из Галилеје пође за њим, и из Јудеје,
8. И из Јерусалима, и из Идумеје, и с оне стране Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико, чувши шта он чини, дође к њему.
9. И рече ученицима својим да лађица за њега буде спремна због народа, да га не притјешњавају.
10. Јер многе исцијели, тако да наваљиваху на њега који имаху ране да га се дотакну.
11. И нечисти духови кад год би га видјели, припадаху к њему и викаху говорећи: Ти си Син Божији.
12. И много им пријећаше да га не разглашавају.
13. И изиђе на гору и дозва оне које сам хтједе, и дођоше му.
14. И постави Дванаесторицу, да буду с њим, и да их шаље да проповиједају,
15. И да имају власт исцјељивати болести и изгонити демоне;
16. И надјену Симону име Петар;
17. И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надјену им име Воанергес, што значи синови грома;
18. И Андреја и Филипа и Вартоломеја и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадеја и Симона Кананита
19. И Јуду Искариотскога, који га и издаде.
20. И дођоше у кућу, и сабра се опет народ, тако да не могаху ни хљеба јести.
21. И кад то чуше његови, изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.
22. А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул; а он помоћу кнеза демонског изгони демоне.
23. А он дозвавши их, говораше им у причама: Како може сатана сатану изгонити?
24. И ако се царство само по себи раздијели, то царство не може опстати;
25. И ако се дом сам по себи раздијели, тај дом не може опстати;
26. И ако сатана устане сам на себе и раздијели се, не може опстати, него ће пропасти.
27. Нико не може отети покућство јакога, ушавши у кућу његову, ако најприје јакога не свеже, и онда ће кућу његову оплијенити.
28. Заиста вам кажем: Сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, ма колико хулили;
29. А који похули на Духа Светога нема опроштења ва вијек, него је крив вјечноме суду.
30. Јер говораху: У њему је дух нечисти.
31. И дођоше мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.
32. И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: Ено мати твоја и браћа твоја напољу траже те.
33. И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
34. И погледавши около на оне који сједе око њега, рече: Ево мати моја и браћа моја!
35. Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.