1. Почињемо ли опет себе препоручивати? Или су нам потребне као некима препоручне посланице за вас или препоруке од вас?
2. Ви сте наша посланица написана у срцима нашим коју знају и читају сви људи,
3. Показујући се да сте посланица Христова, кроз наше служење написана, не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим таблицама, него на тјелесним таблицама срца.
4. А такво поуздање имамо у Бога кроз Христа,
5. Не да смо способни сами од себе што помислити, него је наша способност од Бога,
6. Који нас и учини способним да будемо служитељи Новога Завјета, не слова него Духа; јер слово убија, а Дух оживљује.
7. Ако ли служба смрти изрезана на камену словима бјеше у слави, тако да и синови Израиљеви не могоше гледати у лице Мојсејево од славе лица његова која пролази,
8. Како ли неће служба Духа бити много више у слави?
9. Јер кад је служба осуде слава, много већма изобилује у слави служба праведности.
10. Јер се и не прослави оно што је прослављено том приликом због ове превелике славе.
11. Јер кад је славно оно што престаје, много ће више бити у слави ово што остаје.
12. Имајући, дакле, такву наду са великом смјелошћу се понашамо,
13. А не као што Мојсеј меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
14. Но заслијепише помисли њихове; јер до данашњег дана то исто покривало у читању Старога Завјета остаје неоткривено, јер се оно у Христу укида;
15. Него до данас, кад се чита Мојсеј, стоји покривало на срцу њиховом;
16. А када би се обратили ка Господу, укинуло би се покривало.
17. А Дух (Свети) је Господ; а гдје је Дух Господњи ондје је слобода.
18. Сви ми пак који откривеним лицем одражавамо славу Господњу, преображавамо се у тај исти лик, из славе у славу, као од Духа Господа.