1. Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мојему безакоња његова и дому Јаковљеву гријехе њихове,
2. Премда ме сваки дан траже и ради су знати путове моје, као народ који твори правду и не оставља суда Бога својега; ишту од мене судове праведне, желе приближити се к Богу.
3. Зашто постисмо, веле, а ти не погледа, мучисмо душе своје, а ти не хтје знати? Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све што вам је ко дужан.
4. Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш.
5. Таки ли је пост који изабрах да човјек мучи душу своју један дан? да савија главу своју као сита и да стере пода се костријет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу?
6. А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да раздријешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам?
7. Није ли да преламаш хљеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? кад видиш гола, да га одјенеш, и да се не кријеш од свога тијела?
8. Тада ће синути видјело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража.
9. Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути: викаћеш, и рећи ће: ево ме. Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло;
10. И ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видјело твоје и тама ће твоја бити као подне.
11. Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје кријепиће, и бићеш као врт заливен и као извор којему вода не пресише.
12. И твоји ће сазидати старе пустолине, и подигнућеш темеље који ће стајати од кољена до кољена, и прозваћеш се: који сазида развалине и оправи путове за насеље.
13. Ако одвратиш ногу своју од суботе да не чиниш што је теби драго на мој сваки дан, и ако прозовеш суботу милином, свети дан Господњи славнијем, и будеш га славио не идући својим путовима и не чинећи што је теби драго, ни говорећи ријечи,
14. Тада ћеш се веселити у Господу, и извешћу те на висине земаљске, и даћу ти да једеш нашљедство Јакова оца својега; јер уста Господња рекоше.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.