1. Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца својега који је на небесима.
2. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по синагогама и по улицама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
3. А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевица твоја шта чини десница твоја,
4. Да би милостиња твоја била у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
5. И када се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по синагогама и на раскршћу улица стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
6. А ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
7. А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.
8. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба прије но што заиштете од њега.
9. Овако, дакле, молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;
10. Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;
11. Хљеб наш насушни дај нам данас;
12. И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
13. И не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Јер је твоје царство и сила и слава у вијекове. Амин.
14. Јер ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески.
15. Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша.
16. А кад постите, не будите суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
17. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18. Да те не видје људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
19. Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду;
20. Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду.
21. Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.
22. Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.
23. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби тама, колика је тек тама!
24. Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону.
25. Зато вам кажем: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути. Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?
26. Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
27. А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један?
28. И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду.
29. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих.
30. Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камоли вас, маловјерни?
31. Не брините се, дакле, говорећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути?
32. Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
33. Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.
34. Не брините се, дакле, за сутра: јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.