1. Када се, међутим, сабра на хиљаде и хиљаде народа да стадоше газити једни друге, поче говорити најприје ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејскога, а то је лицемјерје.
2. А ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.
3. Зато, оно што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у одајама, проповиједаће се на крововима.
4. А кажем вама, пријатељима својим: Не бојте се оних који убијају тијело и потом не могу ништа више учинити.
5. Него ћу вам указати кога да се бојите: Бојте се онога који, пошто убије, има власт бацити у пакао; да, кажем вам, њега се бојте.
6. Не продаје ли се пет врабаца за двије паре? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7. А у вас је и свака длака на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8. Него вам кажем: Који год призна мене пред људима, признаће и Син Човјечији њега пред анђелима Божијим;
9. А који се одрече мене пред људима, тога ћу се одрећи пред анђелима Божијим.
10. И сваки који рече ријеч против Сина Човјечијега, опростиће му се, а који похули на Светога Духа неће му се опростити.
11. А кад вас доведу у синагоге и пред началства и власти, не брините се како ћете или шта одговорити или шта ћете казати;
12. Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13. Рече му пак неко из народа: Учитељу, реци брату мојему да подијели са мном наслијеђе.
14. А он му рече: Човјече, ко мене постави судијом или дјелитељем над вама?
15. А њима рече: Гледајте и чувајте се сваке грамзивости, јер нико не живи од имовине своје, што је сувише богат.
16. Каза им пак причу говорећи: У једнога богатог човјека роди њива.
17. И размишљаше у себи говорећи: Шта да чиним, јер немам у шта сабрати љетину своју?
18. И рече: Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и ондје ћу сабрати сва жита моја и добра моја;
19. И казаћу души својој: Душо; имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се.
20. А Бог му рече: Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?
21. Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом.
22. А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести, ни тијелом у шта ћете се одјенути;
23. Душа је претежнија од јела и тијело од одијела.
24. Погледајте гавране како не сију, нити жању, нити имају ризницу ни житницу, и Бог их храни. А колико сте ви претежнији од птица!
25. А ко од вас бринући се може додати расту своме лакат један?
26. Ако, дакле, не можете ни најмање, зашто се бринете за остало?
27. Погледајте кринове како расту: не труде се, нити преду; али вам кажем: ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28. Ако ли траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева, колико ће више вас, маловјерни!
29. Ни ви не иштите шта ћете јести и шта ћете пити, и не узнемиравајте се.
30. Јер све ово траже незнабошци овога свијета; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31. Него иштите Царство Божије, и све ово ће вам се додати.
32. Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство.
33. Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, гдје се лопов не приближава, нити мољац квари.
34. Јер гдје је благо ваше ондје ће бити и срце ваше.
35. Нека буду бедра ваша опасана и свјетиљке запаљене.
36. А ви слични људима који чекају господара својега, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе.
37. Благо слугама оним које господар дошавши нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати, и посадиће их, и приступиће те ће им служити.
38. И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо слугама оним.
39. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лопов, бдио би, и не би пустио да му поткопају кућу.
40. И ви, дакле, будите спремни; јер у који час не мислите, доћи ће Син Човјечији.
41. А Петар му рече: Господе, говориш ли ову причу нама или свима?
42. А Господ рече: Ко је, дакле, тај вјерни и мудри управитељ, којега ће поставити господар над чељади својом да им даје оброк на вријеме?
43. Благо слуги ономе којега господар његов, дошавши, нађе да чини тако.
44. Заиста вам кажем, над свим имањем својим поставиће га.
45. Ако ли рече слуга тај у срцу својему: Неће мој господар још за дуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46. Доћи ће господар тога слуге у дан кад не очекује, и у час кад не зна, и расјећи ће га, и дио његов метнуће с невјернима.
47. А онај слуга који је знао вољу господара својега и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен;
48. А који није знао, па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен. А од свакога коме је много дано, много ће се и тражити; а коме је повјерено много, од њега ће се више искати.
49. Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желио да се већ запалио!
50. Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се то не изврши!
51. Мислите ли да сам дошао да мир дам на земљи? Не, кажем вам, него раздјељење.
52. Јер од сада ће петоро у једној кући бити раздијељени: троје против двоје, и двоје против троје.
53. Одијелиће се отац од сина и син од оца; мати од кћери и кћи од матере; биће свекрва против снахе своје и снаха против свекрве своје.
54. А и народу говораше: Кад видите облак гдје се диже од запада, одмах кажете: Долази пљусак; и бива тако.
55. И кад видите гдје југо дува кажете: Биће жега; и бива.
56. Лицемјери, лице неба и земље умијете распознавати, а вријеме ово како не распознајете?
57. А зашто и сами од себе не судите оно што је праведно?
58. Јер кад идеш са супарником својим поглавару, потруди се да се још на путу избавиш од њега, да те не одвуче судији, и судија да те не преда тамничару, а тамничар да те не баци у тамницу.
59. Кажем ти: Нећеш изићи оданде док не даш и посљедњу пару.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.