1. А Павле упери поглед на Синедрион и рече: Људи браћо, ја сам са свом добром савјести живио пред Богом до самога овога дана.
2. А првосвештеник Ананија заповједи онима што стајаху до њега да га бију по устима.
3. Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти сједиш те ми судиш по закону, а насупрот закону заповједаш да ме бију!
4. А они што стајаху унаоколо рекоше: Зар првосвештеника Божијега вријеђаш?
5. А Павле рече: Не знадох, браћо, да је првосвештеник; јер је писано: Не говори зло старјешини народа твојега.
6. А Павле схвативши да је један дио садукеја а други фарисеја, повика у Синедриону: Људи браћо, ја сам фарисеј, син фарисејев, за наду и за васкрсење мртвих мени се суди.
7. А кад он ово рече, настаде распра међу фарисејима и садукејима, и раздијели се народ.
8. Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји признају обоје.
9. И настаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисеја препираху се говорећи: Никакво зло не налазимо на овоме човјеку; ако ли му пак говори дух или анђео, не ратујмо против Бога.
10. А када настаде велика свађа, побојавши се заповједник да Павла не растргну, заповједи да сиђу војници и да га отргну од њих и одведу у логор.
11. А идуће ноћи стаде Господ пред њега и рече: Буди храбар, Павле, јер као што си свједочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму свједочити.
12. Када пак свану дан, учинише неки од Јудејаца завјеру и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.
13. А бјеше их више од четрдесет који ту завјеру учинише.
14. Ови приступише првосвештенику и старјешинама и рекоше: Заклетвом се заклесмо да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла.
15. Сада, дакле, ви са Синедрионом кажите заповједнику да га сутра сведе вама, као да бисте хтјели дознати боље о њему; а ми смо спремни да га убијемо прије него се он приближи.
16. А син сестре Павлове, чувши за ову засједу, дође и уђе у логор и јави Павлу.
17. Павле пак, дозвавши једнога од капетана, рече: Ово момче одведи заповједнику, јер има нешто да му јави.
18. А он га узе и доведе заповједнику, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да теби доведем ово момче које има нешто да ти каже.
19. А заповједник узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је то што имаш да ми јавиш?
20. И рече: Јудејци се договорише да те замоле да сутра сведеш Павла њима у Синедрион, као да би хтјели нешто тачније испитати о њему.
21. Али их ти немој послушати, јер га вребају њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.
22. Заповједник онда отпусти момче заповједивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.
23. И дозвавши двојицу од капетана, рече: Припремите двјеста војника да иду у Кесарију, и седамдесет коњаника и двјеста стријелаца, по трећем часу ноћи.
24. И нека доведу коње да посаде Павла и спроведу га жива до Феликса управника.
25. И написа писмо са оваквом садржином:
26. Клаудије Лисија, моћноме управнику Феликсу поздравље.
27. Човјека овога ухватише Јудејци и хтједоше да га убију; ја пак дођох са војницима и отех га, дознавши да је Римљанин.
28. И желећи дознати узрок за који га оптужују доведох га у њихов Синедрион,
29. И нађох да га оптужују за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.
30. Када ми је пак пријављена завјера Јудејаца против овога човјека, одмах га послах теби, заповједивши и његовим тужиоцима да пред тобом кажу шта имају на њега. Буди здраво!
31. Тада војници, као што им се заповједи, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.
32. А сутрадан, оставивши коњанике да иду с њим, вратише се у логор.
33. И они дошавши у Кесарију и предавши писмо управнику, изведоше и Павла пред њега.
34. А управник прочитавши писмо, запита из које је он области; и дознавши да је из Киликије рече:
35. Саслушаћу те када стигну и твоји тужиоци. И заповједи да га чувају у Иродовој судници.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.