1. Послушајте ме, острва, и пазите народи даљни. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје.
2. И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сјену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стријелом, и у тулу својем сакри ме.
3. И рече ми: ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити.
4. А ја рекох: узалуд се трудих узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мојега.
5. А сада говори Господ, који ме је саздао од утробе материне да сам му слуга, да му доведем натраг Јакова; ако се Израиљ и не сабере, опет ћу се прославити пред Господом, и Бог ће мој бити сила моја.
6. И рече ми: мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних видјелом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских.
7. Овако вели Господ, избавитељ Израиљев, светац његов, ономе којега презиру, на кога се гади народ, слузи онијех који господаре: цареви ће видјети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је вјеран, ради свеца Израиљева, који те је изабрао.
8. Овако вели Господ: у вријеме милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завјет народу да утврдиш земљу и наслиједиш опустјело нашљедство;
9. Да кажеш сужњима: изидите; онима који су у мраку: покажите се. Они ће покрај путова пасти, и паша ће им бити по свијем високим мјестима.
10. Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора воденијех проводиће их.
11. И све горе своје обратићу у путове, и стазе ће моје бити повишене.
12. Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од сјевера и од запада, и они из земље Синске.
13. Пјевајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утјеши свој народ, и на невољнике своје смилова се.
14. Али Сион рече: остави ме Господ, и заборави ме Господ.
15. Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе.
16. Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном.
17. Похитјеће синови твоји, а који те раскопаваше и пустошише, отићи ће од тебе.
18. Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се они скупљају и иду к теби. Тако био ја жив, вели Господ, свјема њима као накитом заодјенућеш се, и уресићеш се њима као невјеста.
19. Јер развалине твоје и пустолине и потрвена земља твоја биће тада тијесна за становнике кад се удаље они који те прождираше.
20. И дјеца коју ћеш имати, пошто си била без дјеце, рећи ће да чујеш: тијесно ми је ово мјесто, помакни се да се могу настанити.
21. А ти ћеш рећи у срцу свом: ко ми их роди, јер бијах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? и ко их отхрани? ето, ја бијах остала сама, а гдје они бијаху?
22. Овако вели Господ Господ: ево, подигнућу руку своју к народима, и к племенима ћу подигнути заставу своју, и донијеће синове твоје у наручју, и кћери твоје на раменима ће се носити.
23. И цареви ће бити хранитељи твоји и царице њихове твоје дојкиње, и клањаће ти се лицем до земље, и прах с ногу твојих лизаће, и познаћеш да сам ја Господ, и да се неће осрамотити они који мене чекају.
24. Хоће ли се јунаку узети плијен и хоће ли се отети робље праведному?
25. Јер овако говори Господ: и робље јунаку узеће се и плијен јакому отеће се, јер ћу се ја прети с онима који се с тобом пру, и синове твоје ја ћу избавити;
26. И који ти криво чине, нахранићу их њиховијем месом и опиће се својом крвљу као новијем вином; И познаће свако тијело да сам ја Господ спаситељ твој и избавитељ твој, јаки Бог Јаковљев.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.