1. Чујте ово, доме Јаковљев, који се зовете именом Израиљевијем, и из воде Јудине изидосте, који се кунете именом Господњим, и Бога Израиљева помињете, али не по истини и по правди.
2. Јер се именују по светом граду, ослањају се на Бога Израиљева, којему је име Господ над војскама.
3. Што је пређе бивало, казивах напријед одавна, и што из мојих уста изиде и објавих, учиних брзо и зби се.
4. Знао сам да си упоран, и врат да ти је гвоздена жила, и чело да ти је од мједи.
5. И зато ти одавна објавих, прије него се зби казах ти, да не би рекао: идол мој учини то, и лик мој резани и лик мој ливени заповједише тако.
6. Чуо си; погледај све то; а ви нећете ли објављивати? отселе ти јављам ново и сакривено, што нијеси знао;
7. Сада се створи, и недавно, и прије овога дана нијеси чуо, да не речеш: гле, знао сам.
8. Нити си чуо ни знао, и прије ти се уши не отворише, јер знадијах да ћеш чинити невјеру, и да се зовеш преступник од утробе материне.
9. Имена својега ради устегнућу гњев свој, и ради хвале своје уздржаћу се према теби, да те не истријебим.
10. Ево, претопићу те, али не као сребро, пребраћу те у пећи невоље.
11. Себе ради, себе ради учинићу, јер како би се хулило на име моје? и славе своје нећу дати другоме.
12. Чуј ме, Јакове и Израиљу, којега ја позвах: ја сам први, ја сам и пошљедњи.
13. И моја је рука основала земљу, и моја је десница измјерила небеса пеђу; кад их зовнем, сви дођу.
14. Скупите се сви и чујте: ко је од њих објавио ово? Господ га милује, он ће извршити вољу његову на Вавилону, и мишица ће његова бити насупрот Халдејцима.
15. Ја, ја рекох, и позвах га, довешћу га, и биће срећан на свом путу.
16. Приступите к мени, чујте ово: од почетка нијесам говорио тајно; откако то би, бијах ондје; а сада Господ Господ посла ме и дух његов.
17. Овако вели Господ, избавитељ твој, светац Израиљев: ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш.
18. О, да си пазио на заповијести моје! мир би твој био као ријека, и правда твоја као валови морски;
19. И сјемена би твојега било као пијеска, и порода утробе твоје као зрна његовијех; име се њихово не би затрло ни истријебило испред мене.
20. Изидите из Вавилона, бјежите од Халдејаца; гласно пјевајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: избави Господ слугу својега Јакова.
21. Неће ожедњети кад их поведе преко пустиње; воду из стијене точиће им, јер ће расцијепити камен и потећи ће вода.
22. Нема мира безбожницима вели Господ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.