1. И догоди се једнога од оних дана док је он учио народ у храму и проповиједао јеванђеље, дођоше свештеници и књижевници са старјешинама.
2. И рекоше му говорећи: Кажи нам, каквом влашћу то чиниш? Или ко је тај што ти је дао ту власт?
3. А он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми:
4. Крштење Јованово - да ли бјеше с неба или од људи?
5. А они помислише у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му, дакле, не вјеровасте?
6. Ако ли речемо: од људи, сав ће нас народ каменовати; јер је увјерен да је Јован пророк.
7. И одговорише да не знају откуда.
8. А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9. А народу поче казивати причу ову: Човјек неки посади виноград, и предаде га виноградарима, па отиде на дуже вријеме.
10. И у своје вријеме посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку.
11. И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку.
12. И посла опет трећега; а они и њега ранише и истјераше.
13. Онда рече господар винограда: Шта да чиним? Послаћу сина својега љубљенога; ваљда ће се застидјети кад видје њега.
14. А виноградари видјевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: Ово је насљедник; ходите да га убијемо да нама остане насљедство.
15. И истјераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда?
16. Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима. А они када то чуше рекоше: Не дао Бог!
17. А он погледавши на њих рече: Шта значи, дакле, оно што је написано: Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла?
18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19. И тражаху првосвештеници и књижевници да у онај час дигну руке на њега, но побојаше се народа; јер разумјеше да за њих ову причу каза.
20. И мотраху на њега; и послаше уходе, који се претвараху да су праведни, не би ли га ухватили у ријечи, те да би га предали начелству и власти намјесниковој.
21. И упиташе га говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22. Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не?
23. А он, разумјевши препреденост њихову, рече им: Што ме кушате?
24. Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25. А он им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Богу.
26. И не могоше га ухватити у ријечи пред народом; и задививши се одговору његовом умукоше.
27. И приступише неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га,
28. Говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без дјеце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату својему.
29. Бијаше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умрије без дјеце;
30. И узе други жену, и он умрије без дјеце;
31. И трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише дјеце и помријеше.
32. А послије свију умрије и жена.
33. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену.
34. И одговарајући Исус рече им: Синови овога вијека жене се и удају;
35. А који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају;
36. Јер више не могу умријети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења.
37. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.
38. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи.
39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу, добро си казао.
40. И не смједоше више ништа да га питају. А он им рече:
41. Како говоре да је Христос син Давидов?
42. Када сам Давид говори у књизи Псалама: Рече Господ Господу мојему: сједи мени са десне стране,
43. Док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.
44. Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син?
45. А када сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46. Чувајте се књижевника, који радо иду у дугачким хаљинама, и воле поздраве на трговима, и прва мјеста по синагогама и зачеља на гозбама;
47. Који једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, они ће још већма бити осуђени.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.