1. Сазвавши пак Дванаесторицу ученика својих, даде им силу и власт над свим демонима, и да лијече од болести.
2. И посла их да проповиједају царство Божије, и да исцјељују болесне.
3. И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа, ни торбе, ни хљеба ни новца, нити по двије хаљине да имате.
4. И у коју кућу уђете, ондје остајте и оданде полазите.
5. И који год вас не приме, излазећи из града онога, отресите и прах са ногу својих, за свједочанство против њих.
6. А они излазећи пролажаху по селима проповиједајући јеванђеље и лијечећи свуда.
7. А Ирод четверовласник чу шта он чини, и бијаше у недоумици. Јер неки говораху да је Јован устао из мртвих;
8. А једни да се Илија појавио; други опет, да је васкрсао неки од старих пророка.
9. И рече Ирод: Јована ја посјекох; али ко је тај о коме слушам тако нешто? И настојаше да га види.
10. И вративши се апостоли испричаше му шта су учинили. И узевши их отиде насамо у мјесто пусто код града званог Витсаида.
11. А кад народ сазнаде, пође за њим, и он их прими и говораше им о Царству Божијем и исцијели оне који требаху излијечења.
12. А дан стаде нагињати. Тада приступише Дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и засеоке, и нек нађу хране, јер смо овдје у пустом мјесту.
13. А он им рече: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хљебова и двије рибе; сем да ми одемо и купимо хране за сав овај народ.
14. Јер бијаше људи, око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Посадите их на скупине по педесет.
15. И учинише тако, и посадише их све.
16. А он узе оних пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да поставе народу.
17. И једоше и наситише се сви, и накупише комада што им претече дванаест котарица.
18. И када се једанпут мољаше Богу насамо, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: Шта говори народ ко сам ја?
19. А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован Крститељ, а други да си Илија; други опет да је неки од древних пророка васкрсао.
20. А он им рече: А ви шта кажете ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божији.
21. А он им запријети и заповједи да то никоме не казују,
22. Рекавши да Сину Човјечијему треба много пострадати, и да ће га старјешине и првосвештеници и књижевници одбацити, и да ће бити убијен, и трећега дана да ће устати.
23. А свима говораше: Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде.
24. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати.
25. Јер каква је корист човјеку ако сав свијет задобије а себе упропасти или себи науди?
26. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи њега ће се Син Човјечији постидјети када дође у слави својој и Очевој и светих анђела.
27. А кажем вам заиста: Има неких међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царства Божијега.
28. А око осам дана послије ових ријечи, узе он Петра и Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу.
29. И док се мољаше постаде изглед лица његовог другачији, и одијело његово бијело и блистајуће.
30. И гле, два човјека говораху с њим, а то бијаху Мојсеј и Илија,
31. Који се показаше у слави, и говораху о исходу његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму.
32. А Петар и они с њим бјеху савладани сном; али пробудивши се видјеше славу његову и два човјека што стајаху с њим.
33. И кад се одвајаху они од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро нам је овдје бити; да саградимо три сјенице: једну теби, и једну Мојсеју, и једну Илији, - не знајући шта говори.
34. А док он то говораше настаде облак и заклони их; и уплашише се када зађоше у облак.
35. И чу се из облака глас који говораше: Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.
36. И када се чу глас, нађе се Исус сам. И они заћуташе и ником не објавише у оне дане ништа од онога што су видјели.
37. А идући дан када сиђоше са горе, срете га мноштво народа.
38. И гле, човјек из народа повика говорећи: Учитељу, молим те, погледај на сина мојега, јер ми је јединац;
39. И ево, хвата га дух и виче изненадно; и ломи га уз пјену, и једва се удаљи од њега пошто га изломи.
40. И молих ученике твоје да га истјерају, па не могоше.
41. А Исус одговарајући рече: О роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпјети вас? Доведи амо сина својега.
42. А још док он прилажаше стаде га демон кидати и ломити. А Исус запријети духу нечистоме, и исцјели дјечака, и предаде га оцу његовом.
43. И сви се веома дивљаху величанству Божијем. А када се сви чуђаху свему што учини Исус рече ученицима својим:
44. Ставите ви у уши своје ове ријечи: Син Човјечији биће предан у руке људи.
45. А они не разумијеваху ову ријеч; јер бјеше сакривена од њих да је не схвате; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.
46. А уђе помисао у њих ко би међу њима био већи.
47. А Исус знајући помисао срца њихова узе дијете и постави га крај себе,
48. И рече им: Који прими ово дијете у име моје, мене прима; а који мене прими, прима Онога који је мене послао; јер који је најмањи међу свима вама, тај је велики.
49. А Јован одговарајући рече: Наставниче, видјесмо једнога гдје именом твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.
50. И рече му Исус: Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је.
51. И када се навршаваху дани његовог узлажења (на небо), он чврсто одлучи да иде у Јерусалим.
52. И посла гласнике пред собом; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да припреме за њега.
53. И не примише га, зато што он иђаше у Јерусалим.
54. А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби, као и Илија што учини?
55. А он окренувши се запријети им и рече: Не знате каквога сте ви духа.
56. Јер Син Човјечији не дође да погуби душе људске него да спасе. И отидоше у друго село.
57. А кад они иђаху путем, рече му неко: Господе, ићи ћу за тобом куд год пођеш.
58. А Исус му рече: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда, а Син Човјечији нема гдје главу склонити.
59. А другоме рече: Хајде за мном! А он рече: Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца својега.
60. А Исус му рече: Остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј Царство Божије.
61. А и други рече: Господе, ићи ћу за тобом, али прво ми допусти да одем да се опростим са домаћима својим.
62. А Исус му рече: Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.