1. Небеса казују славу Божију, и дјела руку његовијех гласи свод небески.
2. Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.
3. Нема језика, нити има говора, гдје се не би чуо глас њихов.
4. По свој земљи иде казивање њихово и ријечи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;
5. И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.
6. Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његова; и нико није сакривен од топлоте његове.
7. Закон је Господњи свршен, кријепи душу; свједочанство је Господње вјерно, даје мудрост невјештоме.
8. Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповијест је Господња свијетла, просвјетљује очи.
9. Страх је Господњи чист, остаје довијека. Судови су његови истини, праведни свиколики.
10. Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из сата.
11. И слугу твојега они су просвијетлили; ко их држи има велику плату.
12. Ко ће знати све своје погрјешке? Очисти ме и од тајнијех;
13. И од вољнијех сачувај слугу својега, да не обладају мноме. Тада ћу бити свршен и чист од великога пријеступа.
14. Да су ти ријечи уста мојих угодне, и помисао срца мојега пред тобом, Господе, крјепости моја и избавитељу мој!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.