1. Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчанога до запада.
2. Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3. Иде Бог наш, и не мучи; пред њим је огањ који прождире, око њега је бура велика.
4. Дозива небо озго и земљу, да суди народу својему:
5. Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завјет на жртви.
6. ( И небеса огласише правду његову, јер је тај судија Бог.)
7. Слушај, народе мој, што ћу ти казати, Израиљу, што ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8. Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9. Не треба ми узимати телета из дома твојега, ни јарића из торова твојих.
10. Јер је моје све горско звијерје, и стока по планинама на тисуће.
11. Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12. Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13. Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14. Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј вишњему завјете своје.
15. Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16. А безбожнику рече Бог: зашто казујеш уредбе моје и носиш завјет мој у устима својима?
17. А сам мрзиш на науку, и ријечи моје бацаш за леђа.
18. Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш дијел.
19. Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете пријеваре.
20. Сједиш и говориш на брата својега, сина матере своје опадаш.
21. Ти си то чинио, ја мучах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метну ћу ти пред очи гријехе твоје.
22. Разумијте ово који заборављате Бога! иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23. Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.