1. Ако, дакле, имате неку утјеху у Христу, ако ли топлину љубави, ако ли заједницу Духа, ако ли саосјећање и самилост,
2. Употпуните моју радост, да исто мислите, да исту љубав имате, једнодушни, једномислени:
3. Ништа не чините из пркоса, нити за празну славу, него смирењем сматрајте један другога већим од себе.
4. Не старајте се свако за своје, него свако и за оно што је других.
5. Зато нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу,
6. Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом,
7. Него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек;
8. Унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту,
9. Зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена.
10. Да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом;
11. И да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.
12. Тако, љубљени моји, као што сте свагда били послушни, не само у мојем присуству, него много више сада у одсуству мојем, градите спасење своје са страхом и трепетом.
13. Јер Бог је онај који чини у вама и да хоћете и да творите по његовом благовољењу.
14. Све чините без гунђања и двоумљења,
15. Да будете беспрекорни и честити, дјеца Божија непорочна усред рода неваљалога и покваренога, у којему сијате као свјетила у васиони,
16. Држећи ријеч живота на моју похвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање, нити труд узалуд.
17. Али ако се и приносим на жртву и службу вјере ваше, радујем се, и са свима вама се радујем.
18. Исто тако се и ви радујте, и будите радосни са мном.
19. А надам се у Господа Исуса, да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим дознавши како сте ви.
20. Јер немам никога тако сродне душе који би се толико искрено бринуо за вас.
21. Јер сви траже своје, а не оно што је Христа Исуса.
22. А његову освједочену вјерност знате, јер је као дијете оцу са мном служио јеванђељу.
23. Надам се, дакле, да ћу њега послати одмах чим видим шта ће са мном бити.
24. А уздам се у Господа да ћу и сам убрзо доћи.
25. Сматрао сам пак за неопходно да пошаљем к вама Епафродита, брата и сатрудника и саборца мојега, а кога сте ви послали да ми се нађе за моје потребе.
26. Јер је силно чезнуо за свима вама, и било му је жао што сте чули да се разбољео.
27. И заиста бјеше болестан готово на смрт, али га Бог помилова, и не само њега, него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
28. Зато га хитно послах да се обрадујете када га опет видите, а ја да будем мање жалостан.
29. Примите га, дакле, у Господу са пуном радошћу, и такве поштујте,
30. Јер се за дјело Христово изложи до смрти, не марећи за свој живот, да надокнади оно у чему не стигосте ви да ме услужите.