Милош Ковић: ВИДОВДАНСКА БЕСЕДА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Косовски завет остао је у сржи духовног живота српског народа у невероватно дугом временском распону, од култних списа савременика Косовског боја до песме „Догодине у Призрену“ Београдског синдиката. У различитим епохама мењао је облик и имена (Видовданска етика, Видовдански култ, Косовски мит, Косовско опредељење, Косовски завет), али је суштина остала иста

Рада Стијовић: КОМПЛИКОВАЊЕ ГОВОРА

Осим овог непотребног компликовања говора, постоје и бројни други разлози који се противе уплитању у језик. Шта радити са уобичајеним исказом „Она је поштен човек“, који не значи исто што и „Она је поштена жена“? Шта ћемо са изразима „бити човек од речи“, „буди човек и уради/реци то и то“, „то је да човек полуди“?

Владимир Димитријевић: „ПОБЕДА НАД ВИРУСОМ“ И НОВИ „ЈЕСЕЊИ ТАЛАС“

Долази јесен, а онда се, у складу са идеологијом „великог ресета“, може очекивати СЕГА МЕГА ГИГА МУТАНТ ВИРУС из, рецимо, Тунгузије, после чега ће нам „штаблије“ наметати да се, на пример, вакцинишемо пет пута дневно, и то у главу. Или да се вакцинишу бебе

Горан Петровић: ДОДАТНА НАСТАВА ИЗ ПОЗНАВАЊА ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

„Купачица” је изгледала као да је малочас изронила из зеленкасте воде базена-фонтане, попела се на „морску” хрид од ломљеног камена, не срамећи се своје наготе, а опет се и стидећи, јер јој је глава била лако наклоњена, поглед оборен ка води у којој се огледала, где се њена лепота изнова удвајала…

Часлав Копривица: „ОСЈЕЋАЈНОСТ“ БЕЗ РАЗУМА или О НЕОТОТАЛИТАРНИМ ПРИЈЕТЊАМА ИЗ ЗАКОНСКОГ КАНОНИЗОВАЊА „РОДНЕ ИСТИНЕ“ У СРБИЈИ

Српски језик је наш језик, дакле језик свих нас, а није само њихов, наиме шачице полноидентитетски оптерећених особа, чија је добронамјерност према „остатку“ српског друштва – ако имамо у виду друге аспекте и теме њиховог јавног дјеловања – увелико упитна

Филип Родић: ДОМАЋИ БОСТАН

Тако данас више ни „зелени“ нису лубенице. Њихово унутрашње „црвенило“ замењено је спектром дугиних боја у којој су и црвена и зелена тек једна од боја, а борба за идеје и једног и другог тек мртво слово на папиру

Горан Максимовић: ОПОМИЊУЋА СТУДИЈА СЕЋАЊА (интервју)

Подједнако у прошлости и садашњости, књижевност је имала, има и имаће увијек исту драгоцјену мисију да свијет учини бољим и љепшим мјестом за живот, а човјека подстакне да трага за естетским и етичким задовољствима, самим тим и за оним најбољим у своме бићу, за добротом и љубављу