1. Благо ономе, којему је опроштена кривица, којему је гријех покривен.
2. Благо човјеку, којему Господ не прима гријеха и у чијем духу нема лукавства.
3. Кад мучах, посахнуше кости моје од уздисања мојега по вас дан.
4. Јер дан и ноћ тишташе ме рука твоја; неста сока у мени као на љетној припеци.
5. Гријех свој казах теби, и кривице своје не затајих; рекох: исповиједам Господу пријеступе своје; и ти скиде с мене кривицу гријеха мојега.
6. Зато нека ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути.
7. Ти си заклон мој, ти ме чуваш од тјескобе; окружаваш ме радостима у избављању.
8. Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; свјетоваћу те, око је моје на теби.
9. Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к теби.
10. Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око њега је милост.
11. Радујте се о Господу, и пјевајте, праведници; веселите се сви који сте права срца.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.