1. Бјеже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2. Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човјек разуман и вјешт, остаје дуго.
3. Човјек сиромах који чини криво убогима јест као силан дажд иза којега нестаје хљеба.
4. Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5. Зли људи не разумију што је право; а који траже Господа, разумију све.
6. Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривијем путовима ако је и богат.
7. Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца својега.
8. Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9. Ко одвраћа ухо своје да не чује закона и молитва је његова мрска.
10. Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наслиједиће добро.
11. Богат човјек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12. Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човјек.
13. Ко крије пријеступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14. Благо човјеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15. Безбожник који влада народом сиромашнијем, лав је који риче и медвјед гладан.
16. Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живјеће дуго.
17. Човјек који чини насиље крви људској, бјежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18. Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путовима, пашће у један мах.
19. Ко ради своју земљу, биће сит хљеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20. Човјек вјеран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21. Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хљеба човјек ће учинити зло.
22. Нагли да се обогати човјек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23. Ко укорава човјека наћи ће послије већу милост него који ласка језиком.
24. Ко краде оца својега и матер своју, и говори: није гријех, он је друг крвнику.
25. Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26. Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27. Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28. Кад се подижу безбожници, сакрива се човјек; а кад гину, умножавају се праведни.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.