Саборна посланица св. апостола Јакова

1. Браћо моја, не гледајући ко је ко, имајте вјеру у нашега Господа славе Исуса Христа.

2. Јер ако дође на сабрање ваше човјек са златним прстеном и у свијетлој хаљини, а дође и сиромах у биједној хаљини,

3. И погледате на онога у свијетлој хаљини, и речете му: Ти сједи овдје лијепо, а сиромаху: Ти стани ондје, или сједи овдје ниже подножја мојега;

4. Зар тиме не учинисте разлику у себи и постадосте судије са злим помислима?

5. Чујте, драга браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога свијета да буду богати вјером, и насљедници Царства које обећа онима који Њега љубе?

6. А ви понизисте сиромаха. Нису ли богаташи ти који вас угњетавају и зар вас они не вуку на судове?

7. Не хуле ли они на добро Име којим сте названи?

8. Но, ако ви закон царски извршујете по Писму: Љуби ближњега својега као самог себе, добро чините;

9. Ако ли гледате ко је ко, гријех чините, и закон вас кара као преступнике.

10. Јер који сав закон одржи а сагријеши у једноме, крив је за све.

11. Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе! рекао је и: Не убиј! Ако, дакле, не учиниш прељубу а убијеш, постао си преступник закона.

12. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени;

13. Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави побједу над судом.

14. Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти?

15. Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудијевају у свакодневној храни,

16. И рече им који од вас: Идите с миром, гријте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тијело, каква је корист?

17. Тако и вјера, ако нема дјела, мртва је сама по себи.

18. Но неко ће рећи: Ти имаш вјеру, а ја имам дјела. Покажи ми вјеру твоју без дјела твојих, а ја ћу теби показати вјеру моју из дјела мојих.

19. Ти вјерујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи вјерују, и дрхте.