1. И рече ми Господ: узми књигу велику и напиши у њој писмом човјечијим: брз на плијен, хитар на грабеж.
2. И узех вјерне свједоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијина.
3. Потом приступих к пророчици, и она затрудње и роди сина. А Господ ми рече: надјени му име: брз на плијен, хитар на грабеж.
4. Јер прије него дијете научи викати: оче мој и мајко моја, однијеће се благо Дамаштанско и плијен Самаријски пред царем Асирским.
5. И још ми рече Господ говорећи:
6. Што овај народ не мари за воду Силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијину,
7. Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из ријеке силну и велику, цара Асирскога и сву славу његову, те ће изаћи из свијех потока својих, и тећи ће поврх свијех брегова својих,
8. И навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!
9. Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у даљној земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти.
10. Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците ријеч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог.
11. Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овога народа, говорећи:
12. Не говорите буна, кад год овај народ каже буна, и не бојте се чега се он боји, и не плашите се.
13. Господа над војскама светите; и он нека вам је страх и бојазан.
14. И биће вам светиња, а камен за спотицање и стијена за саблазан објема домовима Израиљевијем, замка и мрежа становницима Јерусалимским.
15. И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.
16. Свежи свједочанство, запечати закон мојим ученицима.
17. Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљева, и уздаћу се у њ.
18. Ево ја и дјеца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону.
19. И ако вам реку: питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају; реците: не треба ли народ да пита Бога својега? или ће питати мртве мјесто живијех?
20. Закон и свједочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре.
21. И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара својега и Бога својега горе.
22. А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.