1. Браћо, жеља је срца мога и молитва Богу за Израиљ да се спасе.
2. Јер им свједочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
3. Јер не познајући правде Божије и настојећи да своју правду утврде, не покорише се правди Божијој.
4. Јер је Христос завршетак Закона за оправдање сваком који вјерује.
5. Јер Мојсеј пише за праведност која је од закона: Човјек који то чини живјеће у томе.
6. А праведност која је од вјере овако говори: Да не речеш у срцу своме: Ко ће се попети на небо? то јест, да сведе Христа;
7. Или: Ко ће сићи у бездан? то јест, да изведе Христа из мртвих.
8. Али шта говори (Писмо)? Близу ти је ријеч, у устима твојима и у срцу твоме, то јест ријеч вјере коју проповиједамо.
9. Јер ако исповиједаш устима својим да је Исус Господ, и вјерујеш у срцу својему да га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
10. Јер се срцем вјерује за праведност, а устима се исповиједа за спасење.
11. Јер Писмо говори: Сваки који вјерује у Њега неће се постидјети.
12. Јер нема разлике између Јудејца и Јелина; јер је исти Господ свију, богат за све који га призивају.
13. Јер сваки који призове Име Господње биће спасен.
14. Како ће, дакле, призвати Онога у кога не повјероваше? Како ли ће повјеровати у Онога за кога не чуше? А како ће чути без проповједника?
15. А како ће проповиједати ако не буду послани? Као што је написано: Како су красне ноге оних који благовијесте мир, који благовијесте добро!
16. Али сви не послушаше јеванђеље; јер Исаија говори: Господе, ко вјерова проповиједи нашој?
17. И тако вјера бива од проповиједи, а проповијед од ријечи Божије.
18. Али велим: Зар не чуше? Свакако: По свој земљи отиде глас њихов, и до крајева васељене ријечи њихове.
19. Него велим: Зар не разумје Израиљ? Први Мојсеј говори: Ја ћу вас на суревњивост покренути кроз оне који нису народ, неразумним народом расрдићу вас.
20. А Исаија говори смјело: Нађоше ме који ме не траже, јавих се онима који не питају за мене.
21. А Израиљу говори: Ваздан пружах руке своје према народу непослушном и бунтовном.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.