1. Послије много времена, треће године, дође ријеч Господња Илији говорећи: иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу.
2. И отиде Илија да се покаже Ахаву, а бијаше велика глад у Самарији.
3. И Ахав дозва Авдију, који бијаше управитељ двора његова; а Авдија се бојаше Господа веома.
4. Јер кад Језавеља убијаше пророке Господње, узе Авдија сто пророка, и сакри их, по педесет у једну пећину, и храни их хљебом и водом.
5. И рече Ахав Авдији: пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.
6. И подијелише међу се земљу куда ће ићи; Ахав отиде једнијем путем сам, а Авдија отиде другим путем сам.
7. А кад Авдија бијаше на путу, гле, срете га Илија; и он га позна, и паде ничице, и рече: јеси ли ти, господару мој Илија?
8. А он му рече: ја сам; иди, кажи господару својему: ево Илије.
9. А он рече: шта сам згријешио, да слугу својега предаш у руке Ахаву да ме погуби?
10. Тако да је жив Господ Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже: и рекоше: нема га. А он закле царства и народе да те не могу да нађу.
11. А ти сада кажеш: иди, кажи господару својему: ево Илије.
12. А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однијети, а ја нећу знати куда; па да отидем и прокажем Ахаву, а он да те не нађе, убиће ме; а слуга се твој боји Господа од младости своје.
13. Није ли казано господару мојему шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? Како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хљебом и водом.
14. А ти сада кажеш: иди, кажи господару својему: ево Илије. Убиће ме.
15. А Илија рече: тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати.
16. Тада отиде Авдија пред Ахава, и каза му; и Ахав отиде пред Илију.
17. А кад видје Ахав Илију, рече му Ахав: јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља?
18. А он рече: не доносим ја несреће на Израиља, него ти и дом оца твојега оставивши заповијести Господње и приставши за Валима.
19. Него сада пошљи и сабери к мени свега Израиља на гору Кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валовијех и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним.
20. И посла Ахав к свијем синовима Израиљевијем, и сабра оне пророке на гору Кармилску.
21. Тада приступи Илија ка свему народу и рече: докле ћете храмати на обје стране? Ако је Господ Бог, идите за њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни ријечи.
22. А Илија рече народу: ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валовијех има четири стотине и педесет.
23. Дајте нам два јунца, и нека они изберу себи једнога, и нека га исијеку на комаде и метну на дрва, али огња да не подмећу; а ја ћу приготовити другога јунца, и метнућу га на дрва, али огња нећу подметати.
24. Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одзове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: добро рече.
25. Потом рече Илија пророцима Валовијем: изберите себи једнога јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите.
26. И узеше јунца, којега им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али ни кака гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише.
27. А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: вичите већма; јер је он бог! ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди.
28. А они стадоше викати иза гласа, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли.
29. А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође вријеме да се принесе дар, али ни кака гласа ни кога да одговори, ни кога да чује.
30. Тада рече Илија свему народу: приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који бјеше разваљен.
31. И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, којему дође ријеч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име.
32. И начини од тога камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посијати двије мјере жита.
33. И намјести дрва, и јунца исјечена на комаде метну на дрва.
34. И рече: напуните четири виједра воде, и излијте на жртву у на дрва. Па опет рече: учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: учините и трећом. И учинише трећом,
35. Те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде.
36. А кад би вријеме да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си ти Бог у Израиљу и ја да сам твој слуга, и да сам по твојој ријечи учинио све ово.
37. Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова.
38. Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи.
39. А народ кад то видје сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог.
40. Тада им рече Илија: похватајте те пророке Валове да ниједан не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их ондје.
41. И рече Илија Ахаву: иди, једи и пиј, јер уји велики дажд.
42. И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу кољена своја.
43. А момку својему рече: иди, погледај пут мора. А он отишав погледа, па рече: нема ништа. И рече му: иди опет седам пута.
44. А кад би седми пут, рече: ено, мали облак као длан човјечји диже се од мора. Тада рече: иди, реци Ахаву: прежи и иди, да те не ухвати дажд.
45. У том се замрачи небо од облака и вјетра, и удари велики дажд. А Ахав сједавши на кола отиде у Језраел.
46. А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.