1. И послије тога хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтједе да ходи, пошто тражаху Јудејци да га убију.
2. Бијаше пак близу јудејски празник Сјеница.
3. Тада му рекоше браћа његова: Отиди одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дјела твоја која чиниш;
4. Јер нико не чини нешто у тајности, а сам тражи да је познат. Када тако што чиниш, покажи се свијету.
5. Јер ни браћа његова не вјероваху у њега.
6. Тада им рече Исус: Вријеме моје још није дошло, а вријеме је ваше свагда спремно.
7. Не може свијет мрзити вас; а мене мрзи јер ја свједочим о њему да су дјела његова зла.
8. Ви отидите на овај Празник: ја још нећу ићи на овај Празник, јер се моје вријеме још није испунило.
9. Рекавши им ово, остаде у Галилеји.
10. А кад отидоше браћа његова, тада и сам оде на Празник, не јавно, него као у тајности.
11. А Јудејци га тражаху о Празнику и говораху: Гдје је онај?
12. И бијаху о њему многе препирке у народу: једни говораху да је добар, а други говораху: не, него вара народ.
13. Али нико не говораше јавно о њему због страха од Јудејаца.
14. А већ у половини Празника дође Исус у храм и учаше.
15. И чуђаху се Јудејци говорећи: Како овај зна књиге а није се учио?
16. Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Онога који ме је послао.
17. Ако хоће ко вољу његову да твори, познаће да ли је ова наука од Бога, или ја сам од себе говорим.
18. Који говори сам од себе, своју славу тражи; а ко тражи славу Онога који га је послао, тај је истинит и нема у њему неправде.
19. Није ли Мојсеј дао вама Закон? И нико од вас не извршава Закон. Зашто тражите да ме убијете?
20. Одговори народ и рече: Демон је у теби; ко тражи да те убије?
21. Одговори Исус и рече им: Једно дјело учиних, и сви се дивите томе.
22. Мојсеј вам је дао обрезање, не што је оно од Мојсеја, него од отаца, и у суботу обрезујете човјека.
23. Ако у суботу човјек прима обрезање, па се тиме не нарушава Закон Мојсејев, зашто се на мене гњевите што цијелога човјека излијечих у суботу?
24. Не судите по изгледу, него праведан суд судите.
25. Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај кога траже да убију?
26. И гле, говори слободно и ништа му не веле. Да стварно не дознаше наши главари да је он заиста Христос?
27. Али овога знамо откуда је; а Христос када дође, нико неће знати откуда је.
28. Тада Исус повика у храму учећи и говорећи: И познајете ме и знате откуда сам; и сам од себе нисам дошао, него је истинит Онај који ме посла, којега ви не знате.
29. Ја га знам, јер од њега јесам, и Он ме посла.
30. Тада тражаху да га ухвате, и нико не метну на њега руку, јер још не бјеше дошао час његов.
31. А од народа многи повјероваше у њега, и говораху: Када дође Христос, зар ће више знамења чинити него овај што учини?
32. Чуше фарисеји да народ о њему тако говори, и послаше фарисеји и првосвештеници слуге да га ухвате.
33. Тада Исус рече: Још мало времена сам са вама, па идем Ономе који ме је послао.
34. Тражићете ме и нећете ме наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи.
35. А Јудејци рекоше међу собом: Куда овај намјерава да иде, а да га ми нећемо наћи? Не мисли ли ући у расијање јелинско и учити Јелине?
36. Шта значи ова ријеч коју рече: Тражићете ме и нећете наћи; и гдје сам ја ви не можете доћи?
37. А у посљедњи велики дан Празника стајаше Исус и повика говорећи: Ко је жедан нека дође мени и пије!
38. Који у мене вјерује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће ријеке воде живе.
39. А ово рече о Духу кога требаше да приме они који вјерују у име његово, јер Дух Свети још не бјеше дат, зато што Исус још не бјеше прослављен.
40. А многи од народа чувши ту ријеч, говораху: Ово је заиста Пророк.
41. Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос доћи из Галилеје?
42. Зар не рече Писмо да ће Христос доћи од сјемена Давидова и из села Витлејема гдје бјеше Давид?
43. Тако настаде раздор у народу због њега.
44. А неки од њих хтједоше да га ухвате; али нико не метну руку на њега.
45. Дођоше пак слуге првосвештеницима и фарисејима, и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46. Слуге одговорише: Никада човјек није тако говорио као овај човјек.
47. Тада им одговорише фарисеји: Зар сте се и ви преварили?
48. Вјерова ли ко у њега од главара или од фарисеја?
49. Него народ овај који не зна Закон, проклет је!
50. Рече им Никодим, који му је долазио ноћу и бјеше један од њих:
51. Еда ли Закон наш суди човјеку докле га најприје не саслуша и дозна шта чини?
52. Одговорише му и рекоше: Да ниси и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази.
53. И отидоше сваки дому своме.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.