1. Павле, слуга Исуса Христа, позвани апостол, изабран за јеванђеље Божије,
2. Које Бог напријед обећа преко пророка својих у Светим Писмима,
3. О Сину својему, који је по тијелу рођен од сјемена Давидова,
4. Исусу Христу Господу нашем, који је објављен у сили по Духу Светоме за Сина Божијега васкрсењем из мртвих,
5. Кроз којега примисмо благодат и апостолство, да ради Имена његовог приведемо у послушност вјере све незнабошце,
6. Међу којима сте и ви позваници Исуса Христа,
7. Свима који су у Риму љубљенима од Бога, позванима светима, благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
8. Прво, дакле, захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа за све вас што се о вјери вашој говори по свему свијету.
9. Јер ми је свједок Бог, којему служим духом својим у јеванђељу Сина његова, да вас се сјећам без престанка,
10. Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми некада вољом Божијом успјело да дођем к вама;
11. Јер жарко желим да вас видим, да вам предам неки духовни дар за ваше утврђење.
12. То јест, да се ту са вама утјешим заједничком вјером, и вашом и мојом.
13. Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута намјеравао да вам дођем, да и међу вама имам неки плод као и међу осталим незнабошцима, па бих досад спријечен.
14. Дужан сам и Јелинима и Варварима, и мудрима и неразумнима.
15. Отуда моја жеља да и вама који сте у Риму проповиједам јеванђеље.
16. Јер се не стидим јеванђеља Христова, јер је оно сила Божија на спасење свакоме који вјерује, а најприје Јудејцу и Јелину.
17. Јер се у њему открива правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: А праведник ће од вјере живјети.
18. Јер се открива гњев Божији с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
19. Јер што се може дознати за Бога познато је њима, јер им је Бог објавио.
20. Јер што је на Њему невидљиво, од постања свијета умом се на створењима јасно види, његова вјечна сила и божанство, да немају изговора.
21. Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудјеше у својим умовањима, и потамње неразумно срце њихово;
22. Говорећи да су мудри, полудјеше,
23. И замијенише славу бесмртнога Бога подобијем смртнога човјека и птица и четвороножних животиња и гмизаваца.
24. Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се бешчасте тјелеса њихова међу њима самима;
25. Који замијенише истину Божију лажју, и више поштоваше и послужише твари него Творцу, који је благословен у вијекове. Амин.
26. Зато их предаде Бог у срамне страсти. Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно,
27. А исто тако и мушкарци оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду.
28. И како не марише да познају Бога, предаде их бог у покварен ум да чине што је неприлично,
29. Њих који су испуњени сваке неправде, блуда, злоће, лакомства, неваљалства, пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности;
30. Дошаптачи, опадачи, богомрсци, насилници, гордељивци, хвалисавци, измишљачи зала, непокорни родитељима,
31. Неразумни, невјере, неосјетљиви, непомирљиви, немилостиви.
32. Они, познавши правду Божију, да који то чине заслужују смрт, не само да чине то, него и одобравају онима који то чине.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.