1. А Петар и Јован иђаху заједно горе у храм у девети час молитве.
2. И бијаше неки човјек хром од утробе матере своје, којега ношаху и полагаху сваки дан пред врата храма која се зову Красна да проси милостињу од оних који улазе у храм.
3. Овај видјевши Петра и Јована да хоће да уђу у храм, затражи милостињу.
4. А Петар погледавши на њега с Јованом рече: Погледај на нас!
5. А он их пажљиво гледаше очекујући да од њих нешто добије.
6. А Петар рече: Сребра и злата немам, него што имам то ти дајем: У име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи.
7. И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи;
8. И скочивши стаде, и хођаше, и уђе с њима у храм ходећи и скачући и хвалећи Бога.
9. И видје га сав народ гдје иде и хвали Бога.
10. А познадоше га да то бјеше онај што милостиње ради сјеђаше код Красних врата храма и испунише се чуђења, и бјеху ван себе од тога што му се догоди.
11. А док се исцијељени хроми држаше Петра и Јована, сав народ задивљен навали њима у тријем који се зваше Соломонов.
12. А видјећи то, Петар се обрати народу: Људи Израиљци, што се чудите овоме или шта гледате у нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да овај ходи?
13. Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прослави Сина својега Исуса, кога ви предадосте, и одрекосте га се пред лицем Пилатовим када он пресуди да га пусти.
14. А ви се одрекосте Свеца и Праведника и испросисте човјека убицу да вам поклони.
15. А Начелника живота убисте, којега Бог васкрсе из мртвих, чему смо ми свједоци.
16. И ради вјере у име његово, овога кога видите и познајете утврди име његово, и вјера која је од њега подари му ово исцјељење пред свима вама.
17. И сад, браћо, знам да из незнања оно учинисте, као и старјешине ваше.
18. А Бог оно што је предсказао устима свију својих пророка, да ће Христос пострадати, тако је и испунио.
19. Покајте се, дакле, и обратите се да се очистите од гријехова својих,
20. Да дођу од лица Господњега времена утјехе, и да пошље унапријед назначенога вам Христа Исуса,
21. Којега треба да прими небо до времена васпостављања свега о чему је Бог говорио устима свију светих пророка својих од вајкада.
22. Јер Мојсеј оцима рече: Господ Бог ваш подигнуће вам Пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што год вам каже.
23. И биће да ће се свака душа, која не послуша тога Пророка, истријебити из народа.
24. А и сви пророци од Самуила и даље који год говорише, такође најавише ове дане.
25. Ви сте синови пророка и завјета који учини Бог с оцима вашим говорећи Аврааму: У сјемену твојему благословиће се сва племена на земљи.
26. Вама прво Бог подигавши Сина својега Исуса, посла га да вас благослови и одврати свакога од злих дјела ваших.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.