Псалми Давидови

2. Прорицање о царству сина Божијега и о побједи над његовијем непријатељима.

1. Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2.Дн_32:15, Псал_46:6, Мт_2:4, Дап_4:25

2. Устају цареви земаљски, и књезови се скупљају на Господа и на помазаника његова.

Псал_45:7, Псал_84:9, Псал_119:23, Јер_26:9, Дан_6:6, Мт_21:38, Мк_12:7, Јв_1:41

3. Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов.


Лк_19:14

4. Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева.

Псал_10:5, Псал_11:4

5. Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их:

6. Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој гори својој.

1.Мој_49:10, Језек_21:32

7. Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: ти си син мој, ја те сад родих.


Мт_8:29, Јев_1:5, Јев_5:5

8. Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.

Дан_7:13, Јв_17:4

9. Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд.

Иса_30:14, Јер_19:11, Јер_48:38, Мт_21:44, Отк_2:27

10. Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

Дан_9:12

11. Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

Ос_11:10

12. Поштујте сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев његов брзо разгорјети. Благо свјема који се у њ уздају!

Јер_17:7, Соф_2:2, Јв_5:22

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.