1. Зато имајући ово служење, као што бисмо помиловани, не малаксавамо,
2. Него се одрекосмо тајних срамотних дјела, не ходећи у лукавству, нити изврћући ријеч Божију, него јављањем истине препоручујемо себе свакој савјести људској пред Богом.
3. Ако ли је и покривено јеванђеље наше, покривено је онима који пропадају;
4. У њима Бог овога свијета ослијепи разум невјерника, да им не засвијетли свјетлост јеванђеља славе Христа, који је икона Бога невидљивога.
5. Јер не проповиједамо себе, него Христа исуса, Господа, а себе као слуге ваше Исуса ради.
6. Јер Бог који рече да из таме засија свјетлост, Он засија у срцима нашим ради просвјетљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа.
7. А ово благо имамо у земљаним судовима, да преизобиље силе буде од Бога, а не од нас.
8. Свачим смо угњетавани, али не потиштени; збуњивани, али не очајни;
9. Прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени;
10. Свагда носећи на тијелу умирање Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже.
11. Јер ми живи стално се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави у смртноме тијелу нашем.
12. Тако да смрт дјејствује у нама, а живот у вама.
13. Имајући пак исти дух вјере као што је написано: Вјеровах, зато говорих; и ми вјерујемо, зато и говоримо,
14. Знајући да ће Онај који васкрсе Господа Исуса, и нас васкрснути кроз Исуса, и преда се поставити с вама.
15. Јер је све вас ради, да благодат умножена кроз многе преизобилује благодарењем на славу Божију.
16. Због тога ми не малаксавамо, него ако се наш спољашњи човјек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан.
17. Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмјерно вјечно богатство славе,
18. Нама, који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вјечно.