1. Свака душа да се покорава властима које владају, јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје од Бога су установљене.
2. Зато ко се противи власти противи се уредби Божијој, а који се противе, примиће осуду на себе.
3. Јер старјешине нису страх за добра дјела него за зла. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро, и имаћеш похвалу од ње,
4. Јер је слуга Божији теби за добро. Ако ли зло чиниш бој се, јер не носи мача узалуд, јер је Божији слуга, осветник, да излије гњев на онога који зло чини.
5. Зато је потребно покоравати се не само због гњева, него и због савјести.
6. Јер због тога и порезе плаћате, јер су службеници Божији који се тиме стално баве.
7. Подајте, дакле, свакоме што сте дужни: коме порезу - порезу, коме царину - царину, коме страх - страх, коме част - част.
8. Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога; јер који љуби другога испунио је закон.
9. Јер оно: Не чини прељубу, не убиј, не укради, не свједочи лажно, не пожели, и било која друга заповијест, испуњава се у овој ријечи: Љуби ближњега својега као себе самога.
10. Љубав не чини зла ближњему; љубав је, дакле, пуноћа закона.
11. И ово тим прије што знате вријеме, да је већ час да устанемо од сна, јер нам је сада спасење ближе него кад повјеровасмо.
12. Ноћ поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дјела таме и обуцимо се у оружје свјетлости.
13. Да ходимо поштено као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти.
14. Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тијело не претварајте у похоте.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.