Прва књига о царевима

8. Освећење храма и Соломунова молитва.

1. Тада сабра Соломун старјешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевијех, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завјета Господњега из града Давидова, а то је Сион.

4.Мој_10:33, 2.Сам_5:7, 2.Сам_6:17, 1.Цар_3:15, 1.Дн_13:3, 2.Дн_5:2

2. И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви мјесеца Етанима на празник, а тај је мјесец седми.

3.Мој_23:44, 5.Мој_16:13, 2.Дн_7:8

3. И кад дођоше све старјешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег;

4.Мој_4:15, 5.Мој_31:9, Иса_3:3, Иса_3:6, 1.Дн_15:14

4. И пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што бјеху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити.

1.Цар_3:4, 2.Дн_1:3

5. А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројити ни прорачунати од мноштва.

6. И унесоше свештеници ковчег завјета Господњега на његово мјесто, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.

2.Мој_26:33, 1.Цар_6:27

7. Јер херувимима бијаху раширена крила над мјестом гдје ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго.

8. И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху у светињи на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и ондје осташе до данашњега дана.

2.Мој_25:14, 2.Дн_5:9

9. У ковчегу не бјеше ништа осим двије плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завјет са синовима Израиљевијем пошто изидоше из земље Мисирске.

2.Мој_25:21, 2.Мој_40:20, 5.Мој_10:2, 5.Мој_10:5, Јев_9:4

10. А кад свештеници изидоше из светиње, облак напуни дом Господњи,

11. Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.

12. Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

3.Мој_16:2, Псал_18:11, Псал_97:2

13. Сазидах дом теби за стан, мјесто, да у њему наставаш довијека.

Псал_132:14, Јв_4:21, Дап_6:14

14. И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.

Иса_22:6, 2.Сам_6:18, 1.Дн_16:2, 2.Дн_6:3

15. И рече: благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мојему и испунио руком својом говорећи:


Лк_1:68

16. Од онога дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ниједнога града међу свијем племенима Израиљевијем да се сазида дом гдје би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.

5.Мој_12:11, 2.Сам_7:6, 2.Дн_6:5

17. И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљева.

2.Сам_7:3, Псал_132:5, Дап_7:46

18. Али Господ рече Давиду оцу мојему: што си наумио сазидати дом имену мојему, добро си учинио што си то наумио;

19. Али нећеш ти сазидати тога дома, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мојему.

20. И тако испуни Господ ријеч своју коју рече; јер устах на мјесто оца својега Давида, и сједох на пријесто Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљева.

21. И одредих овдје мјесто ковчегу у ком је завјет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље Мисирске.

5.Мој_31:26

22. Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свијем збором Израиљевијем, и подиже руке своје к небу,

2.Мој_9:29, 2.Цар_23:3, 2.Дн_6:12, 1.Тим_2:8

23. И рече: Господе Боже Израиљев! нема Бога такога какав си ти горе на небу ни доље на земљи, који чуваш завјет и милост слугама својим, које ходе пред тобом свијем срцем својим;

1 Мој._17:1, 2.Мој_15:11, 5.Мој_7:9, 2.Цар_20:3, Нем_1:5, Псал_35:10, Псал_86:8, Јер_10:6, Дан_9:4, Мих_7:18

24. Који си испунио слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао; што си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.

25. Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи својему Давиду оцу мојему што си му рекао говорећи: неће ти нестати човјека испред мене који би сједио на пријестолу Израиљеву, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном.

26. Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди ријеч твоја коју си рекао слузи својему Давиду оцу мојему.

2.Сам_7:25

27. Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу те обухватити, а камоли овај дом што га сазида?

2.Дн_2:6, Псал_148:4, Иса_66:1, Јер_23:24, Дап_7:49, 2.Кор_12:2

28. Али погледај на молитву слуге својега и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којом ти се данас моли слуга твој;


Фил_4:6

29. Да буду очи твоје отворене над домом овијем дан и ноћ, над овијем мјестом, за које си рекао: ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуга твој на овом мјесту.

1.Цар_8:52, 1.Цар_9:3, 2.Цар_21:5, 2.Цар_23:27, Дан_6:10

30. Чуј молбу слуге својега и народа својега Израиља, којом ће се молити на овом мјесту; чуј с мјеста гдје станујеш, с неба, чуј, и смилуј се.

2.Мој_34:6, 2.Дн_20:9, Нем_1:6, Псал_85:2, Псал_103:2, Дан_6:10, Дан_9:9, Мт_6:12, 1.Јн_1:9

31. Кад ко згријеши ближњему својему те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред твој олтар у овом дому,

32. Ти чуј с неба, и учини и суди слугама својим, осуђујући кривца и дјела његова обраћајући на његову главу, а правога правдајући и плаћајући му по правди његовој.

5.Мој_25:1

33. Кад разбију непријатељи народ твој Израиља зато што ти згријеше, па се обрате к теби и даду славу имену твојему, и помоле ти се и замоле те у овом дому,

3.Мој_26:39, 5.Мој_28:25, Јер_20:12

34. Ти чуј с неба, и опрости гријех народу својему Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховијем.

35. Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згријеше теби, па ти се замоле на овом мјесту и даду славу имену твојему, и од гријеха се својега обрате, кад их намучиш,

36. Ти чуј с неба, и опрости гријех слугама својим и народу својему Израиљу показав им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, који си дао народу својему у нашљедство.

1.Сам_12:23, Псал_5:8, Псал_27:11, Псал_86:11, Иса_35:8, Јер_6:16

37. Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусјенице, или кад га притијесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или како год зло, кака год болест,

3.Мој_26:16, 2.Дн_20:9

38. Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човјека или од свега твојега народа Израиља, ко позна муку срца својега и подигне руке своје у овом дому,

Јоне_2:5

39. Ти чуј с неба, из стана својега, и смилуј се и учини и подај свакоме по свијем путовима његовијем, које знаш у срцу његову; јер ти сам знаш срца свијех синова човјечијих;

1.Дн_28:9, Јер_17:10, Дап_1:24

40. Да те се боје докле су год живи на земљи коју си дао оцима нашим.

41. И странац, који није од твојега народа Израиља, него дође из даљње земље имена твојега ради,


Дап_8:27

42. (Јер ће се чути за име твоје велико и за руку твоју крјепку и мишицу твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому,

5.Мој_3:24

43. Ти чуј с неба, из стана својега, и учини све за што повиче к теби онај странац, да би познали име твоје сви народи на земљи и бојали се тебе као народ твој Израиљ, и да би знали да је име твоје призвано над овијем домом, који сазидах.

1.Сам_17:46, Псал_67:2, Псал_102:15

44. Кад народ твој изиде на војску на непријатеља својега путем којим га пошљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,

45. Чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу.

46. Кад ти згријеше, јер нема човјека који не гријеши, и разгњевивши се на њих даш их непријатељима њиховијем, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу,

2.Дн_6:36, Јов_9:2, Приче_20:9, Проп_7:20, 1.Јн_1:8

47. Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану ти се молити у земљи онијех који их заробише, и реку: сагријешисмо и зло учинисмо, скривисмо,

3.Мој_26:40, 5.Мој_30:1, Псал_106:6, Дан_9:5

48. И тако се обрате к теби свијем срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховијем, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену твојему,

5.Мој_4:29, 2.Дн_6:38, Нем_1:9, Псал_5:7, Дан_6:10, Рим_10:10

49. Тада чуј с неба, из стана својега, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу,

50. И опрости народу својему што ти буду згријешили, и све пријеступе којима ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих.

Језд_7:6, Псал_106:46

51. Јер су твој народ и твоје нашљедство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене.

52. Нека буду очи твоје отворене на молбу слуге твојега и на молбу народа твојега Израиља, и чуј их кад те год призову.

53. Јер си их ти одвојио себи за нашљедство од свијех народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге својега, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе!

54. А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњега, гдје бјеше клекао и руке своје подигао к небу;

55. И стојећи благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи:

2.Сам_6:18

56. Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; није изостала ни једна ријеч од свијех добријех ријечи његовијех, које је говорио преко Мојсија слуге својега.

5.Мој_12:10, Иса_21:45

57. Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти.

5.Мој_31:6

58. Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свијем путовима његовијем и држали заповијести његове и уредбе његове и законе његове, што је заповједио оцима нашим.

Псал_119:36, Јер_10:23, 2.Кор_3:5

59. И нека буду ове ријечи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашега дан и ноћ да би давао правицу слузи својему и народу својему Израиљу у свако доба;

60. Да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другога.

5.Мој_4:35, Иса_4:24, 1.Сам_17:36, 1.Цар_18:39, 2.Цар_19:19, Јер_10:10

61. И нека срце ваше буде цијело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама његовијем и држите заповијести његове као данас.

1.Цар_11:4

62. Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом.

63. И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и двије тисуће волова и сто и двадесет тисућа оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви.

4.Мој_7:10

64. У тај дан посвети цар средину тријема који је пред домом Господњим; јер ондје принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалнијех; јер мједени олтар који бијаше пред Господом бијаше мален и не могаху на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалнијех.

2.Дн_7:7

65. И у то вријеме празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока Мисирскога, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана.

1 Мој._15:18, 2.Мој_23:31, 3.Мој_23:34, 4.Мој_34:8, Иса_13:5, Иса_15:4, Суд_3:3, 2.Сам_8:9, 2.Дн_30:23, Амос_6:14

66. А у осми дан отпусти народ; и благословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду слузи својему и Израиљу народу својему.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.