1. Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.
2. Ко ће исказати силу Господњу? испричати сву славу његову?
3. Благо онима који држе истину и творе право свагда!
4. Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу својему; походи ме помоћу својом,
5. Да бих видио у добру избране твоје, веселио се у весељу народа твојега, хвалио се заједно с нашљедством твојим.
6. Згријешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
7. Оци наши у Мисиру не разумјеше чудеса твојих, не опомињаше се великих милости твојих, и викаше крај мора, крај Црвенога Мора.
8. Али им он поможе имена својега ради, да би показао силу своју.
9. Запријети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
10. И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
11. Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
12. Тада вјероваше ријечима његовијем, и пјеваше му хвалу.
13. Али брзо заборавише дјела његова, и не почекаше воље његове.
14. Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи гдје се не живи.
15. Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
16. Позавидјеше Мојсију и Арону, којега бјеше Господ осветио.
17. Расједе се земља, и прождрије Датана и затрпа чету Авиронову.
18. И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
19. Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
20. Мијењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
21. Заборавише Бога, спаситеља својега, који је учинио велика дјела у Мисиру,
22. Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
23. И шћаше их истријебити, да Мојсије избраник његов не стаде као у расјелини пред њим, и не одврати јарост његову да их не истријеби.
24. Послије не марише за земљу жељену, не вјероваше ријечи његовој.
25. Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа Господњега.
26. И он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,
27. Да побије племе њихово међу народима, и расије их по земљама.
28. И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.
29. И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао.
30. И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.
31. И то му се прими у правду, од кољена до кољена довијека.
32. И разгњевише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;
33. Јер дотужише духу његову, и погријеши устима својима.
34. Не истријебише народа, за које им је Господ рекао;
35. Него се помијешаше с незнабошцима, и научише дјела њихова.
36. Стадоше служити идолима њиховијем, и они им бише замка.
37. Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
38. Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским, и оскврни се земља крвнијем дјелима.
39. Оскврнише себе дјелима својим, и чинише прељубу поступањем својим.
40. И плану гњев Господњи на народ његов, и омрзну му дио његов.
41. И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
42. Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.
43. Много их је пута избављао, али га они срдише намјерама својим, и бише поништени за безакоње своје.
44. Али он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,
45. И опомену се завјета својега с њима, и покаја се по великој милости својој;
46. И учини, те их стадоше жалити сви који их бјеху заробили.
47. Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом!
48. Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека! И сав народ нека каже: амин! Алилуја!
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.