1. Опомени се, Господе, Давида и све смјерности његове,
2. Како се кунијаше Господу, и завјетоваше Богу Јаковљеву:
3. Нећу ући у шатор дома својега, нити ћу лећи на постељу одра својега;
4. Нећу дати сна очима својима, ни вјеђама својима дријема;
5. Док не нађем мјеста Господу, стана Богу Јаковљеву.
6. Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо га на пољима Киријат-Јаримским.
7. Уђимо у стан његов, поклонимо се подножју ногу његовијех.
8. Стани, Господе, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје.
9. Свештеници твоји нек се обуку у правду, и свеци твоји нек се радују.
10. Ради Давида слуге својега немој одвратити лица од помазаника својега.
11. Закле се Господ Давиду у истини, од које неће отступити; од порода твојега посадићу на пријестолу твојему.
12. Ако синови твоји ушчувају завјет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довијека сједјети на пријестолу свом.
13. Јер је изабрао Господ Сион, и омиље му живјети на њему.
14. Ово је почивалиште моје увијек, овдје ћу се населити; јер ми је омиљело.
15. Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хљеба.
16. Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17. Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видјело помазанику својему.
18. Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цвјетати вијенац његов.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.